Poema o povišici poslaničkih plata.. :-D

Svi se nešto ljute,svima pao mrak,
Popucali živci,podig’o se tlak.
Prepalo se staro,prepalo se mlado,
Zameketa uglas uplašeno stado.

Kolegijum skupštine dao je na glas:
Povišica plata za najvišu vlast.
Inicijativa data od spikera prvog,
Demokratski iskorak gospodina Krivog.

„Naš je zahtjev jasan,tu nema dileme,
Imamo i mi novčane probleme.
Tretman mora biti apsolutno isti,
Hoćemo i mi platu k’o ministri.“

„Tri godine duge mukotrpnog rada,
A šta je za to vrijeme uradila Vlada?
Savjest nam je čista,“-poteče iz Krivog,
„Tek 9oo evra da nam kapne prvog!“.

Objašnjenje dao baš onako friško,
Ko bi drugi nego li naš medeni Miško:
„Poslanički rad duboko je uman,
Ne siječem ja drva kao neki šumar“

Složili se za čas,izglasali promptno,
Da evrići stižu na skupštinski konto,
Interes je opšti,čemu sada otpor,
Poslanička zadnjica zaslužuje konfor.

Zagrajala raja,podigla se buka,
Poslanička zarada velika je bruka.
Zaprijetili radiće motika i kuka,
Došlo do pod grlo,velika je muka.

Bijeli se mantili spremaju na bunu,
Prosvjetari leleču,krste se i kunu.
Od Luka lukavog zatražili spas,
Pa će opet partiji pokloniti glas.

Odgovor je brzo doš’o iz daleka,
Lukšić iz Amerike rekao je :“Neka!“
„Sad se bavim himnom,Filipa mi mog,
Para nema,nek’ vam sad pomogne Bog!“

Najhrabriji otpor zbog potrošnje novca,
Upravo pokaza jedna mirna ovca.
Spustila je Miška brabonjak pred vrata,
I time počastila tražioce plata.

Tenzija je velika,a penzija mala,
Dosta je i ova garnitura krala.
Navalica velika,a malo je mjesta,
Naš auto-put sad postade cesta.

Ali jutros stiže baš ugodan glas,
Vlada se uključila u narodni spas.
Puj-pike ne važi poslanički dil,
Na plate se neće dodavati fil.

„Kriza je duboka ,a malo je para,
Neće više niko smjeti da vas vara,
Mi smo socijalisti,liberalnog kova,
U sigurnim rukama narodna je lova.

Bivši je premijer mislio na vrijeme,
Uštek’o je pare,tu nema dileme.
Budi miran narode,ne brini se sada,
Da vas pare ne muče,brinuće se Vlada!“

Valja i iz ovog izvući bar keca,
I evo baš jutros pitomoga zeca.
Milić inicijativu u Skupštinu dao,
On bi to i prije,ali nije znao.

Radulović stenogram dobiće na ruke,
E što ga od Ranja pritisnule muke.
Igrala se đeca,šta sad da se radi,
Fala Bogu svikli smo mi sa ovom gladi.

Opet sve se vraća ustaljenom nizu,
Crnogorsko društvo otporno na krizu.
Valja nam o himni razgovarat lasno,
„Mi smo stoka grdna!“-povičimo glasno!

• 

——————————————-