’91 u sjećanjima nas koji se u ratu nismo snašli…

Te 1991. godine sam napunila 8 godina i s jeseni sam pošla u treći razred  osnovne škole..Ništa neobično…

Bila bi to godina kao i svaka druga..Bez otiska u sjećanju..Bez posebnog  pomena…

Ali…

Neko se pobrinuo da tako ne bude..Neko je smatrao da ta godina treba  svima nama da ostane živa u uspomenama,da nas prati,postiđuje i  opominje..

Eh taj Neko…

Naš Neko…Zbog kog  20 godina nosimo žig  pljačkaške horde…

I nakon 20.godina taj Neko je vrlo aktivan-sudeći po izjavi  prvog čovjeka  policije. On ne miruje… On se ne smiruje… Čeka pravi trenutak da opet baci varnicu i probudi duhove rata..

Taj Neko je 1.oktobra.1991.godine naredio opsadu i granatiranje Dubrovnika.

Rekao je da će na njegovom mjestu sagraditi ljepši i bolji Dubrovnik.Rekao je da je rat prečica za mir.Rekao je da će nove granice utisnuti tenkovima,da se nikada više ne izbrišu.Par godina nakon…Neko je rekao: „Izvini“.Nakon 20 godina i 20 000 eura Nekom je i Tereza Kesovija zapjevala i pružila mu ruku pomirenja.

Neko..Nekad..Nekom…Bilježiće istorija..

A ja bilježim sledeća sjećanja…

Neko je te 1991 poslao vojni poziv i mom ocu… Hartija kojom je Neko opominjao na čast i amanet predaka. Docnije je opomena došla i usmeno..Jedan rukovodilac u njegovom, tada još društvenom ,preduzeću je na radničkom zboru rekao da će svi oni koji se ne odazovu pozivu države biti otpušteni sa posla, jer za „dezertere i izdajnike“ država neće brinuti već će se oštro obračunati sa njima.. Dakle, čast i egzistencija su zavisili od postupanja po pozivu. I kako se ne odazvati?

 Voljela bih da sam tad mogla da ga zadržim da ne ide u rat i da ga načinim izdajnikom.Ali ja o ratu nisam ništa znala.. A,ispostaviće se ubrzo,ni on.

Tako smo te ’91 krenuli..Ja u školu.On u rat.

Živo se sjećam jednog  jesenjeg jutra te 1991.godine.

Majka je mene i sestru obukla u identične cevene jaknice,pritegla nam vezice na cipelama,počešljala kosu i držeći nas za  ruke,izvela iz kuće..Uputili smo se ka kasarni. Mnogo ljudi..Kretali su se tamno zeleni šlemovi kroz šarenu masu žena i djece. I mi smo našli naš zeleni šlem..Zelena uniforma me je podigla u naručje.Osjetila sam njen zadah koji ni posle 20 dodina ne zaboravljam..I sad mi je u nozdrvama.Nekakav pomješan miris čelika i baruta.Opor i suv..Dah rata.

Uniforma je na leđima imala i pušku.Pravu pravcatu pušku.Propitivala sam pogledom tu čudnu spravu.Izgledala je zastrašujuće.Dotakla sam hladnu cijev,istrgla se iz naručja i počela da plačem.Bojala sam se uniforme i puške koja se ocu navalila na leđa.Plašila sam se odlaska,mada još uvijek ne shvatajući gdje ide.Majka me je umirila,otac poljubio…i krenuo..

Od tog jutra samo još pamtim nesnosnu buku vojnih kamiona i prašinu koja se digla iza njih…

Dani su prolazili. Jesenji,prohladni.Školski dani.

Zaokupljena djetinjom bezbrižnošću nisam ni slutila da tu,na samo par stotina kilometara,bjesni rat.Pravi pravcati rat.

A nisam ni mogla naslutiti kada sam sve češće viđala tuđe očeve kako dolaze vikendom,zdravi,živi i alkoholom vidno oraspoloženi.Neka djeca su se u školi  hvalila kako su im očevi prilikom tih posjeta donosili i poklone-od pernica do bicikala, televizora i video rekordera.Odjednom su pojedine kuće postajale bogatije za stilske garniture, najnovije veš mašine,agregate..Jedni su dovozili i automobile,a drugi su brižno pravili kolekciju oružja u podrumima..

Dani su prolazili,a mi u naš podstanarski stan nismo imali ni jednu novu stvar..Sve je bilo sirotinjsko,staro..ali ipak naše..

Majka je,sjećam se,govorila da će ih Bog kazniti..Ali,ispostavilose docnije,loše je procijenila..

Nisu kažnjeni,već pri povratku su unapređeni u viša mjesta u opštinskoj administaciji…Ni Bog nije imun na rat.

Ja nisam znala da su te stvari čike krale iz tuđih domova.

Samo sam znala da je moj otac otišao prije više od mjesec dana i da mi ništa nije donio.Djetinje naivno sam mu u jednom telefonskom razgovoru rekla da i ja želim da mi donese neku igračku, nešto…On je,još naivnije,odgovorio da nema para.Tada mi to nije bilo po volji,a danas mi je drago što tad nije imao „para“ da udovolji mojoj djetinjoj želji..Nemamo para ni danas,ali bar imamo mirnu savjest,koja se novcem kupiti ne može.

Nakon tri-četiri  mjeseca od odalaska,ne sjećam se tačno,otac se vratio kući…

Bez osmjeha,bez igračke,bez ičega..

I pušku je razdužio.I uniformu.I vojnu knjižicu.I petokraku.

Samo sjećanje nije mogao razdužiti i do danas ga ono tišti…

U narednim godinama mi je ispričao šta se događalo na ratištu tih kobnih ’90-tih. Zastrašujuće priče o granatiranju,pljačkanju i rušrnju hrvatskih gradova i sela… Priču o sramotnom ponašanju vojnika JNA..

Priču koja nas oboje siječe po srcu,jer je i sam bio vojnik te JNA.Žigosan je do kraja života.Zajedno sa mnogo drugih očeva i sinova koji su povedeni u  rat sa velikim riječima Nekog o nužnoj odbrani SFRJ.

Bez direktne krivice,porinut je u blato onih koji su otišli u rat kao u samoposlugu,u sramotu onih koji su palili i pljačkali hrvatske kuće i u krv onih koji su na objema stranama izgubili živote.

Ja ga ovim putem ne želim braniti..

Niko nije svetac..ali ni taj Neko nije moj otac..Ne!

Ja mu čak ne mogu ni oprostiti taj odlazak u rat..nikada…

Drugi mogu oprostiti sve…

Ko je tu časniji?I ima li časnih,uopšte?

Krivica postoji za ono što je učinjeno Dubrovniku i drugim hrvatskim gradovima i ljudima koji su živjeli i žive u njima, ali je ona sada rasplinuta na pleća svih nas..Ta krivica se mora individualizovati i moraju se osuditi oni koji su učinili sva ta gnusna zlodjela.Krivica ne smije biti kolektivna.

Ni oproštaj ne mogu davati kolektiviteti,već pojedinci.Pa tako,ako je Tereza oprostila svojim zločincima ,to nije oprost svih onih čiji su domovi u agresiji srušeni i opljačkani..

Svaka žrtva ima svog zločinca…

Svaki zločinac ima svoju žrtvu…

I dok oni ne budu jasno označeni,mira na ovim prostorima neće biti.

Ne smijemo Nekom dozvoliti da jednim „izvini“ obesmisli živote mnogih i sa jedne i sa druge strane.Kad mu je trebao rat upućivao je vojne pozive, a sad, kad mu treba tobožnji demokratski zaokret za prikrivanje svih nelegalnih poslova frljaka se izvinjenjima.E to današnju Crnu Goru čini sramotnom.To saglašavanje sa zločinima,zločincima i njihovim izvinjenjima.

Ja zbog toga ovim tekstom sudim svome ocu što je pošao u rat. Sudim mu zbog zavedenosti ispraznim patriotizmom. Sudim mu što je povjerovao u priču da se sa tuđeg praga brani otadžbina. Sudim mu što je rata uopšte i bilo.

Sudim i sebi jer sam poželjela tuđu igračku,iako nisam znala da ona mora biti istrgnuta iz ruku hrvatskog djeteta da bi bila moja.

Ali ne mogu da prihvatim osudu za žrtve koje ne nosimo na duši..Za ruševine i pljačku koju nismo učinili..

Sami smo žrtve svoje naivnosti…Ja zbog vjerovanja da se iz rata donose igračke,a ne rane, a on zbog vjerovanja da je vojnik jedne časne vojske koji na poziv svojih pretpostavljenih ide u odbranu domovine.

Prosto se u ratu nismo snašli..Kao ni u miru, uostalom..

Zločinci i prevaranti se uvijek snađu..U svim vremenima i svim dešavanjima..Tako je od kad je svijeta i vijeka..

O tome svedoči i ovih 20 godina iza nas…

O tome svedočim i ja ovim tekstom koji upućujem na čitanje onima koji se kao i ja slabo snalaze u ovim prevarnim vremenima,vremenima poltronstva i lažne empatije, ma sa koje strane granice bili..

Poema o povišici poslaničkih plata.. :-D

Svi se nešto ljute,svima pao mrak,
Popucali živci,podig’o se tlak.
Prepalo se staro,prepalo se mlado,
Zameketa uglas uplašeno stado.

Kolegijum skupštine dao je na glas:
Povišica plata za najvišu vlast.
Inicijativa data od spikera prvog,
Demokratski iskorak gospodina Krivog.

„Naš je zahtjev jasan,tu nema dileme,
Imamo i mi novčane probleme.
Tretman mora biti apsolutno isti,
Hoćemo i mi platu k’o ministri.“

„Tri godine duge mukotrpnog rada,
A šta je za to vrijeme uradila Vlada?
Savjest nam je čista,“-poteče iz Krivog,
„Tek 9oo evra da nam kapne prvog!“.

Objašnjenje dao baš onako friško,
Ko bi drugi nego li naš medeni Miško:
„Poslanički rad duboko je uman,
Ne siječem ja drva kao neki šumar“

Složili se za čas,izglasali promptno,
Da evrići stižu na skupštinski konto,
Interes je opšti,čemu sada otpor,
Poslanička zadnjica zaslužuje konfor.

Zagrajala raja,podigla se buka,
Poslanička zarada velika je bruka.
Zaprijetili radiće motika i kuka,
Došlo do pod grlo,velika je muka.

Bijeli se mantili spremaju na bunu,
Prosvjetari leleču,krste se i kunu.
Od Luka lukavog zatražili spas,
Pa će opet partiji pokloniti glas.

Odgovor je brzo doš’o iz daleka,
Lukšić iz Amerike rekao je :“Neka!“
„Sad se bavim himnom,Filipa mi mog,
Para nema,nek’ vam sad pomogne Bog!“

Najhrabriji otpor zbog potrošnje novca,
Upravo pokaza jedna mirna ovca.
Spustila je Miška brabonjak pred vrata,
I time počastila tražioce plata.

Tenzija je velika,a penzija mala,
Dosta je i ova garnitura krala.
Navalica velika,a malo je mjesta,
Naš auto-put sad postade cesta.

Ali jutros stiže baš ugodan glas,
Vlada se uključila u narodni spas.
Puj-pike ne važi poslanički dil,
Na plate se neće dodavati fil.

„Kriza je duboka ,a malo je para,
Neće više niko smjeti da vas vara,
Mi smo socijalisti,liberalnog kova,
U sigurnim rukama narodna je lova.

Bivši je premijer mislio na vrijeme,
Uštek’o je pare,tu nema dileme.
Budi miran narode,ne brini se sada,
Da vas pare ne muče,brinuće se Vlada!“

Valja i iz ovog izvući bar keca,
I evo baš jutros pitomoga zeca.
Milić inicijativu u Skupštinu dao,
On bi to i prije,ali nije znao.

Radulović stenogram dobiće na ruke,
E što ga od Ranja pritisnule muke.
Igrala se đeca,šta sad da se radi,
Fala Bogu svikli smo mi sa ovom gladi.

Opet sve se vraća ustaljenom nizu,
Crnogorsko društvo otporno na krizu.
Valja nam o himni razgovarat lasno,
„Mi smo stoka grdna!“-povičimo glasno!

• 

——————————————-

TRANZICIJA – U NAMA I OKO NAS

U Crnoj Gori ako želiš objasniti ono što se, inače, objasniti ne da, obično se latiš tranzicije i time zadovoljiš glad za znanjem, ali i onu u krivinama tankog crijeva.

Nevjerovatno je kako je TRANZICIJA postala objašnjenje za svaku nedaću koja mori crnogorski populus. Ova pozajmica iz inostranog language-a je kod nas, kako to obično i biva, premašila sva očekivanja onih koji su nam je srdačno uvalilili.

Danas je tranzicija kozmetički, životni, pravni, privredni i ideološki pojam.

Evo i kako!

Izgovarajući „tranzicija“ usne formiraju zavodljiv poluosmijeh koji sagovornika preplavi spokojem. Još ako je Bog govornika obdario treperavim „rrrrr“ ,onda je dojam još jači. Glave onih kojima se obraćate-u ritmu zaklimaju,a ruke se poslažu u gromoglasan aplauz. U tom smislu tranzicija KOZMETIČKI  uljepšava naciju.

Posmotrite, na primjer, Marovića. Politički SVETA-C je i tvorac ovog fenomena.

GOSPODAR tranziciju ne izgovara tako suptilno, ali češće joj daje prioritet.

Potom, tranzicija je postala STIL ŽIVOTA. Živjeći tranziciju, živi se bolje, u šta su lakovjerni, doduše, i povjerovali. Bez tranzicije se ni na ulicu ne izlazi,bez nje se ni u kući ne boravi. Ona je i lice i naličje onih u čije bi se lice najradije popljuvalo.

Crnogorski mentalitet bi se stoga mogao vrlo opravdano nazvati TRANZITET, a Crnogorci- TRANZITARCI. Mi imamo puno pravo na takvo samoopredjeljenje.

Zar nismo ’90-ih tranzit osmislili kao način proboja izolacije. Sa tranzititom cigareta smo počeli, nastavili tranzitom bijelog roblja, a sada smo prvi po tranzitu droge svih vrsta i kvaliteta. Cijeli svijet nas po tom prepoznaje. Mi smo tim tranzitom utabali puteve širom vaseljene. Stope nam se pozlatile. Nekima i jesu.

Trula zapadna civilizacija je tek od skoro počela slediti naše puteve.DEA je na dobrom putu,ali mi smo daleko odmakli.

Trancicija je i PRAVNI POJAM. Ona je pravo onih koji se služe nepravom. Subjektivna odgovornost se konvertira u odgovornost tranzicije,koja se na sud izvesti ne može. Ubistva,pljačke,privredni kriminal i korupcija nemaju svoje učinioce,već su posledice tranzicije. Tranzicija je nevidljiva sila, VIS MAIORI, koja pritisne obarač ili istrgne novčanicu. Ona je opravdanje i izvinjenje. Samo još da se kao takva uvede u teoriju prava,i priznamo joj i zvanično pravno dejstvo kao novog instituta koji sublimira zgrčen rad sudova i expanziju djelanja onih koji protivno pravu rade. Trio- Medenica,Čarapićka i Radović- su pioniri ove nove pravne teorije. Oni su je svestrano oživotvorili kroz sudsku praksu i time ubrzali donošenje presuda. Većinom oslobađajućih.

IDEOLOGIJA tranzicije je posebno interesantan oblik vladanja masom. Sa njom i posredstvom nje se da vladati na duge staze. Ona potpomaže represivnu vlast državnog aparata i noseći je hijerarhijski stub. TRANZITOLOGIJA se propovijeda kao vjera koja traži žrtvovanje zarad višeg cilja. Oni koji podnesu najveću žrtvu,imaće pravo na ono potom. A šta je to, nije još kazano. Valjda zato što još niko do tamo nije stig’o živ.

Tvorci ove ideologije su stvorili i mjesta za molitve. Ima ih različitih-od šalterskih prozora do stranačkih štabova. Sledbenici iste pohode ove bazilike i mole sklopljenih dlanova. Ideolozi ih opomenu na uzdržavanje od svih blagodeti i još po jednom pomenu – TRANZICIJA.

Kroz tranziciju se stiže u Evropu, Nato, u MAP i KAP… Ideologija je toliko maha uzela da i sami sebe obilježavamo kao „TRANZICIONO DRUŠTVO“.

Nigdje tranzicija nije pustila korijenje kao u našoj privredi. Ona je uz tranziciju doživjela slom, pa zatim preporod,dokapitalizacije i investicije i sada zahvaljujući tranziciji krizira više no što treba. Tranzicija je zahtijevala NOVI  NAČIN RAZMIŠLJANJA, čemu je najveći doprinos dao Veselin Napoleonov Vukotić, kroz svoje eseje o liberalnoj ekonomiji i njenim blagodetima. To nam je u rečnike i živote donijelo i nove krilatice kao što su – privatizacija, internacionalizacija, investicija, tržišna logika, bordovi direktora, monopol, ekspanzija… i tra-la-la… Htjeli – ne htjeli to se primilo na goletima Crne Gore đe ni krtola ne nikne da valja. Tranzicija je od nas zahtijevala da razmišljamo pragmatičnije, da se odreknemo firmi, radnih mjesta, plata i penzija. Kada smo u glavi prelomili, ne kao Mašan,nego čvrsto i zauvijek, lako nam je bilo naše predati tuđinima. Deripaska i družina su preuzeli sve sem obaveze prema firmi, državi i radnicima. Premijer je opet izgovorio čarobnu riječ „TRRRANZICIJA“ i masa je klimnula. Sad im se klimaju radna mjesta,ali nije to bitno. Bitno je ono što sledi a to je novi fenomen koji se rađa u Crnogoraca- ŠTRAJK GLAĐU !

Dosjetili se Crnogorci da je glad najlukavije sredstvo preživljavanja. Na štrajk glađu odlučiše se radnici „Lenke“,“Polimke“,“Boksita“,“Radoja Dakića“,Podgoričke mljekare“,“Željezare“,“KAP“-a,“DKP-a“,“Duvan komerca“… Talas se širi,kao kakav hipy-pokret. Plačući ulaze u prostorije, nekad i u jame, a izlaze s pjesmom i igrom,zagrljeni- prazna želudca a puna srca. Glad smiri opet magična riječ tranzicija koju zaurla, slikajući nove porculanske zube, neki od moćnika i svemoćnika vladajuće koalicije. Svjež primjer je Mugoša koji je svojim autoritetom zagarantovao gladnima da će nakon maja doći jun i da nije daleko. Radnici Duvanskog su prestali gladovati i svi su popušili. Gradonačelnik im je metnuo u usta ono što su i tražili… Aaaaa… to nije za jelo!

Mada, nema šta nije slatko kada se sa tranzicijom saživi…

STRUJA-KAKO TO SKUPO ZVUČI !!!

Nikako da mimoiđem temu:STRUJA!

Ni ja nju,ali bogami,ni ona mene..Danima,već,premećem plavičasti odrezak jeftinog papira sa skupom cifrom po džepovima.

Prži mi ruke.

Džepovi su PRAZNI..Tu nema šta više da izgori.

Ali gori mi pod nogama,jer prijete:“KIDAMO!!!“

GLAVE?-pitam!Odmah svoju da položim.Para nema,pa KIDAJ!!!!

Novo,staro,predhodno,dug,niža,viša,skupa…

Šifre,jedna ispod druge..Ne razumijem im značenje..Aha PDV..To znam šta je.Porez.Porez na život-da se uvede!Razmišljam!

Koliko samo brojki staje na tako jednostavan listak!?!

Ono sto nije jeftino je CIJENA summa summarum na dnu.

Čujem sebe kako brboćem i masno psujem-distribuciju,stubove,žice,Pivu,Elektroprivredu,KAP,sitne lopove i njihove krupne mentore,regulatornu agenciju,Vladu,poštara,šifre,pravila,zakone,narod…

Ugrizem se za jezik!NE LAJ’!!! To je tvoja Crna Gora.Ne psuj MATI svoju!

Potom,razmišljam kakva je GENEZA enormno visokih računa za struju?!?

Kako nastaju,gdje se krčkaju,u čijoj labaratoriji,prema kojim zakonitostima…???

Neudjoh u trag  toj strašnoj obmani,ali jedna stara doskočica kaže:

“Nije sve u lukavstvu lisice,ima nešto i u gluposti kokoške!“

KOKODAKATI na šalteru nije mudrost!Već je glava u čeljusti!

Pa da vidimo…

Kada je Tesla ukrotio munju u žicu,da li je imao u vidu da će je crnogorska Elektroprivreda upotrebiti kao sredstvo za ucjenu i pljačkanje građana?!?

Ne…ne…

Čovjek je bio genije posvećen dobrobiti čovječanstva.Nije volio ljude,znajući njihove prljave porive,ali je volio čovječanstvo-on struju nije NAPLAĆIVAO.

Ni slutio nije da će u malenoj Crnoj Gori nići mozgovi koji će njegov izum patentirati na svoj način.

A formula izgleda,otprilike,ovako:

Struju svi TROŠE,ali je NE PLAĆAJU svi!

Tu su se ovi domaći genijalci poslužili Ajnštajnovom teorijom relativiteta.

Takvi su i računi.

Relativno su VEĆI sto je kilovat JEFTINIJI,i relativno su NIŽI onima koji te iste kilovate KRADU!

Uz to su pozajmili nešto i od Isaka Njutna.

U svojoj interpretaciji,naravno.

Struja usled zemljine gravitacije SPADA sa žice i stoga su računi OBRNUTO SRAZMJERNI realnoj potrošnji!

A zatim,još jedan zakon iz opservatorije Elektroprivrede,nepoznatog autora.

Materija prelazi iz jednog stanja u drugo!Tako i opasna struja mutira u još opasniju cifru koja prijeti da uništi ljudsko agregatno stanje- MATERIJALNU EGZISTENCIJU.

Ne smijem dalje analizirati-ko zna na kakve ću izvrnute hipoteze naići.

Samo,apelujem na sve relevantne institucije da ovaj morbidni patent crnogorskih đetića kandiduju za NOBELOVU NAGRADU.

Ako je istu dobio Mihail Gorbačov,zašto je solidarno ne bi podijeli- Odbor direktora EPCG,kompanija A2A i regulatorna agencija za energetiku!

Uz to,ovaj gest bi uskoro mogao unijeti novine u naše živote-domaće bukovo drvo i voštanu svijeću!

Bravo im ga!Teško nama!

STRUJA KAKO TO SKUPO SVUČI!!!

JOŠ NAM GODINE POČINJU JANUAROM

Neki mjeseci su drugačiji od drugih.Opet se,ove 2010 ,potvrdilo da godine ali i mnogo šta još počinje januarom…A ovaj januar je zaista bio početak.Hmm…Možda kraja!Možda…

Ovaj,skoro minuli,januar ću oslikati kroz retrospektivu događaja..hronološki ponizanih,a dirigovanim manje od Boga, a više od Onoga..znate koga.

Uvertira u ovaj famozni januar bio je štrajk rudara nikšićkog „Boksita“.I sve je,upravo,slutilo da će promijena početi,odmotati se revolucija potlačenog proleterijata i oburvati uninanu stvarnost.Ali ne!Rudari su s pjesmom i igrom dočekali depešu voljenog im Gospodara.                                                                „Kad prođe januar,rudari-desiće se februar“-reče mudro Gospodar.O,neizmjerne sreće ljudi crnih ruku,a još crnje biračke karijere!

U prvim danima januara plivali smo u poplavama.No tek ćemo se trovati ukljevama iz Skadarskoga.Dobro iz Crne Gore..neće nam dobro biti!

Grip je preduprijeđen Radunovićevim zalaganjem da uveze najbolju vakcinu.Valjda je ta pošast streknula od revnosti ministarstva zdravlja da se obračuna sa svim kijavicama na teritoriji Crne Gore.Biću,zla i reći-ta vakcina ne lišava ljude gripa-ona ih lišava života.Nek crkne komšijino krme,ako griješim.

Januar je počeo i kresanjem plata,ukidanjem toplog obroka i prevoza.Još samo živote da ukinu.I onako nisu u modi kad su „fake“.

Desila se i urbana legenda pod radnim naslovom „Balkanski ratnik“.Da baš ovog januara!

Pričaju se i prepričavaju danima verzije mita kako je poslednji Don stekao što je stekao i kako je utekao.

Moćni,o svemoćni Miloica je opet negirao svoju umiješanost i oštro,uzdizanjem obrvica ,iskritikovao BIA-u i DEA-u da konstruisano podapinju Crnu Goru na putu integracija(čitaj-malverzacija).

Dok Gvozdenović čisti,komunalci prljaju.Tačka.

A onda,ko grom iz vedra neba!Pompezna posjeta Milojice Đukradovića Americi.Kristofer Kolumbo je otišao u drugi plan.

Bilo je tu vrcavih pogleda -Hilari na Mila,Mila na Hilari,skidanja dugmadi,blistavih osmijeha ministra Roćena…Bila je to sreća jedna neopisiva.

Ishod susreta na visokom nivou,bio je nizak udarac Srbiji.Crna Gora zagrljena s Albanijom hrli u budućnost.Pitam se kakvu???

Dnevnik RTCG,ta divna ustanova za obrazovanje penzionera,glasačkih profitera i life-amatera je danima kao udarnu vijest plasirala najavu nekog posijeđelog brkice o smanjenju računa za ovaj već istorijski januar.Oduševljenje širokih narodnih masa je bilo vaskoliko.

Uz to,direktor i kum Zugić je obećao obračunavanje crnogorskih penzija po švajcarskom modelu.“Ako je švajcarsko“,mora da je dobro-šapnu mi nedavno jedna starica sa penzijom od 120 jedinica evropske valute.“Nije sve tako crno-rece dželat-samo su ti oči zavezane“.

Reperkusije Januara vidljive su i u ovom,tekućem februaru.I te kako!

Računi za januar su mnoge u februaru bacili u nesvijest.

Objašnjenje onog pomenutog brkice-„Neko mora da plati što drugi ukradu!“Distribucija struje je razdvojena na par stavki „12,13,15,16,17“ ,a biće naplaćena u jednom paušalnom iznosu od stotinjak eura.E, Tesla moglo je to i malo prostije!

Možda ce Elektoprivreda učiniti ono sto nisu uspjele pojedine vođe opozicije-nagovoriti narod na bojkot.Bojkot računa za struju bilo bi razgrtanje mraka u Crnoj Gori.Još samo Milić da,onako Sokratovski mudro,ocijeni-da li bi to donijelo mandat više na (hipotetičkim) lokalnim izborima.Naravno,sve u dogovoru sa Miškom Šiškom.

Srednjoškolci su dobili dva udžbenika istorije!Jedan pri-paid,jedan post-paid.Kupiš jedan,dobiješ dva.Sadržina nije bitna.Istoriju i onako pišu…Eto pišu je.

Cetinje!Izbori!DPS će stoličiti u prijestonici naredne 4 godine sa manje od 30 % podrške stanovnika „doline bogova“ …i nezaposlenosti,dodajem ja.

SNP ima tri branioca Crnogorske mitropolije,kako mi objasniše jednom.Zamislih tri musketara sa kundacima za pojasom kako stoje pred kapijom Biljarde.I ne nasmijah se!

A da je u Crnoj Gori čojstvo i junaštvo vrlo utemeljena kategorija,ali malo na „naš“ način,pokazalo se kada je kaluđer u Armani odijelu Fijip stao u zaštitu političara u mantiji Amfilohija!Tad je garnizon prosrpske profilacije revnosno pohrlio u zaštitu Fijipa,pošto ga na zub uzeše Miraševi i Stevovi sledbenici ,organizovani kroz različite instant akademije,centre i nvo-e.

Bog je jedan i svi mu imaju pristup-razmišljam-nije u redu da se utrkuju za prvenstvo oni koji ga ne nose u sebi i ne vide u drugom do sebe…Ali,izgleda Bog me nečuje.Odavno je napustio ove prostore.

Radnici Duhana opet ušli u štrajk glađu..i ušli u prostorije sa ubarusanim licima od suza.Da nećemo ’ljeba jes’,glasaćemo..Ajd’ da im ne stajem na muku.

Vojvoda od  poljoprivrede im reče da ne ridaju-nabavio je akcizne markice.Strpljenja.Nabaviće i novčanice..ako ne umru do tad.

Še’će se naša momčadija od Tirane do Rima.Duguljasti Ranko stiska ruke najbližih nam komšija,a Visoki Milo sjedeći otpozdravlja Berluskonija.Šteta što odoše u politiku,možda bi bolje zakucavali na basket terenu.

I kao šlag na torti,nedavni intervju za B92 -Gospodara svega živog i neživog u Crnoj Gori.Srce mi se slomilo saznavši da je voljeni gospodar srotinja veća i od mene.Altruizam kojim se vodio 20 godina  obavljajući najodgovornije funkcije omeo ga je da se obogati koliko je želio.Prosto suza da klizne niz lice.

Osudjujem sebe što ne obožavam tog divnog čovjeka.

Kako to da u meni nije posijana sjemenka tako rasprostranjenog kulta ličnosti?

Kako se nije nakalemila želja da hvalim onog ko me bičuje?

Kako to da mi je taj intervju grebao moždane ganglije?

Kako to da mu se vjeruje lako!?!?!

No,januar je prošao,početak kraja je počeo a u tom duhu i da završim i ovaj tekst!I u ime svih koji će ga pročitati i shvatiti,i onih koji neće..i koji će me,možda,osuditi za veleizdaju,reći ću:

Hvala mu na svemu-nije morao!

Hvala mu na gladi i nezaposlenosti-skoro smo pocrkali!

Hvala na zavlačenju i navlačenju na njegov zakrivljen palac boljeg života-nismo bolje ni zaslužili!

Hvala mu za sve privatizacije,kanonizacije,integracije,i profilacije-lako smo se upecali!

Hvala i za UDG,posebno-trust mozgova je dobio i kolijevku!

Hvala mu za sve godine koje su počinjale januarom…

Hvala mu…samo nek’ nas pusti…više!

STUDENTE „VETERANE“ U „PELENE“ A ZAKONE U KONTEJNERE-Skandal na Univerzitetu Crne Gore

Poštovane kolege,isprovocirana komentarom da su stari studenti balast obrazovnog sistema Crne Gore kao i našom šutnjom na sve uvrede i malverzacije koje trpimo,latih se da napišem koju riječ u našu odbranu i pojasnim kritičarima da je pravi problem i kočnica obrazovanja u našoj državi isključivo nepoštovanje zakona i osionost univerzitetskih moćnika.

Naime,reforma visokog obrazovanja u Crnoj Gori je uvedena fantomski,praktično preko noći čime je napravljen jedan hibridni sistem koji ne počiva na principima „Bolonjske deklaracije“ već na prncipu „mućke i praćke“ univerzitetskih foteljaša.Nego,kritiku tog sistema ostavljam mlađim kolegama koji se moraju suočiti sa nus pojavama i posledicama tog nakaradnog nameta.Taj sistem kog oni vabe na „bolonjski“ je opšta smijurija,instant fabrika za pravljenje piuna i vježbaonica blutut tehnologije.

Ne zelim time stvoriti nama alibi ili glorifikovati stari sistem!Mi jesmo krivi što studije nismo završili u roku,ali svako pošteno čeljade zna kroz šta je predhodne dvije decenije prošla mladost Crne Gore.Lično znam mnogo pametnih,inteligentnih studenata koji su psihički pali,jer ih je ludilo na ovim prostorima umjesto na fakultete primoralo da idu na ratišta,u skladišta,na kamionske pijace,u memljive magacine,u prljave kanale..To je naša zbilja i danas.Samo da ne bude i sjutra!

Pomenuh „bolonju“ ne iz želje da ljude koji studiraju po tom sistemu unizim,jer znam da današnje generacije nisu intelektualno minorne,cak sta više smatram ih zamajcem novog i boljeg društva (to su potvrdili i Cetinjski gimnazijalci),već da im dam do znanja da je taj sistem ovako „made in Montenegro“ sklepan poguban i za njih i za nas.

A zasto za nas,kako volim reci,veterane Univerziteta CG?
Zato što mi stari studenti moramo stati u zaštitu našeg prava da nas ni u kom slučaju ne prekrste „bolonjom“ i time od nas naprave kolateralnu štetu tranziciono-mafijaško-priv

atno-depesovsko-Miranovićevog konglamerata.

Evo već 6 godina se naši „mudraci“ igraju „bolonje“ i životima ,budućnošću i živcima nas studenata!Posebno,vole da se driblaju sa nama studentima koji smo studije upisali po starom i još uvijek po znanju boljem sistemu.Već 6 godina,drage kolege,oni sa nama igraju „gluvih telefona“ ;pa nam svake godine uvode pa ukidaju novi „sistem“,daju pa poništavaju odluke,daju pa skidaju rokove,bodre nas,pa nas gaze!
I do kad tako?!Do kad će par finansijskih(ne i intelektualnih)kolosa da se sadistički odnosi prema nama koji smo dvadeset godina unazađivani njihovom vladavinom?
Reći ću vam i neću time izmisliti toplu vodu ako mi sami ne stanemo u odbranu svog dostojanstva i prava!

A koje je to naše pravo?To pravo je jedno od osnovnih ljudskih prava u civilizovanom svijetu-pravo na obrazovanje!Ko nam garantuje ovo pravo?
Upravo Zakon o visokom obrazovanju Crne Gore!I to bas ovaj zvanični (od 21.oktobra.2003.godine),važeci,njihovom olovkom pisan;pa vele mi ga napisali mi ga možemo i iskrižati!
A on decidno u članu 137 kaže: “Studenti upisani na Univerzitet Crne Gore prije stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju na istim programima studija na koje su se upisali i imaju pravo da završe taj studij prema nastavnom planu i programu koji je važio u vrijeme upisa na prvu godinu studija za vrijeme dok im ne prestane status studenta po zakonu po kojem su upisani.”
A status studenta prestaje prema ranijem zakonu (kako to navodi novi zakon) na sledeće načine:
1) diplomiranjem;
2) ispisom iz univerzitetske jedinice;
3) ako student ne upiše naredni semestar ili godinu, iako je ispunio uslove za upis;
4) ako student ne obnovi upis u istu godinu;
5) ako,nakon ponovljene godine studija u smislu člana 61. ovog zakona,student nije ispunio uslove za nastak studija;
6) izricanjem disciplinske mjere isključenja iz univerzitetske jedinice.

Dakle,stvar je pravno jasna,ali su se fakat našli rektor Miranović i par njegovih poslušnika da sebe stave iznad zakona i da odlukom donesenom iza zatvorenih vrata koju mi studenti do danas nismo dobili na uvid ,ponište nase legitimno pravo da nastavimo studije po započetom sistemu.
Uzgred,da napomenem i to da je sporna odluka donesena 29.06.2009.godine baš u vrijeme najvaznijeg junskog roka.Slučajnost ili perfidan čin?!? Ista nigdje nije objavljena i o prelasku na bolonjski sistem ništa nismo znali do početka septembra,odnosno početka nove studijske godine.I na naše zahtjeve da nam daju kopiju naznačene odluke u rektoratu dobijamo samo okretanje njihovih utovljenih leđa u skupim “Armani” odijelima!
Iz svega navedenog lako je zaključiti da oduka nije transparentna a po najmanje zakonita,što mi daje indiciju da uztvrdim ono sto i na početku teksta-obrazovni sistem je sistem “mućke i praćke”

Nekolicina ljudi koja je uspijela ipak da iskopa po neku informaciju o aneksiji starih studenata novim sistem i shvatila ozbiljnost problema se okupila 3.septembra ne bi li mirnim protestom opomenula članove Senata da se urazume i povuku spornu odluku.Svi su bili tu-članovi Senata,nalickani Rektor,nekoliko kamera,fotoreportera,novinara,naoštrenih policija…samo ne bi studenata u očekivanom broju. Pa zbog vašeg neodziva i neaktivnosti osioni mudraci su kako su docnije izjavili samo preformulisali odluku i objavili 31.decembar kao rok do kog možemo završiti studije.Nekolicina od nekolicine se pokolebala i protest je propao,a time i nada da u Crnoj Gori bar jedan zakon može ostati neoskrnavljen bezočnim petljavinama vladajuće armade.
Preko 2000 studenata Univerziteta Crne Gore i njihove porodice su dovedeni pred svršen čin.Mi ćemo izgubiti čitav ljetnji semestar,prebrisaće nam kao gumicom značajan broj ispita,vratiće nas godinu ili dvije unazad, ukrašce nam još gomilu novca kako to čine godinama samo sada duplirano ,na silu će nas prestrojiti u bolonju i “povezati u pelene”,ponudiće nam nakon sve te mutljavine nekakvu “bečelor” diplomu sa kojom možemo samo da bijemo muve kroz kuću,napraviće od nas moralne i maloumne patuljke koji će biti podobni da slušaju i trpe.Jer njima ne trebaju ljudi od znanja,njima treba “živina za klanja”.Pa odlučimo se da li želimo biti intelektualci ili živina!Samo od nas to zavisi!

Zato,kolege,manite se aranžmana za “neviđeno povoljna” putovanja i “urnebesne” žurke koje vam plasiraju“čmarolisci” predstavljajući se kao naši “studentski predstavnici”,već u pauzama učenja stanite u odbranu našeg zakonitog prava .Znam da će biti nekih što će bezočno da laju na sve ovo napisano i da nas kore da smo imali vremena da završimo fakultet,ali za njih dižem onaj prst kojim se ne prijeti,ne kazuje nego prezire i odbija.Njihove kritike nam ne trebaju!A dobrodošli su nam savjeti kako da spornu odluku poništimo i na taj način nam daju volju da što prije,ali i što kvalitetnije,ispolažemo zaostale ispite.
Ne dozvolite da nas poviju u režimske pelene i od nas naprave sledbenike jednoumlja.Iskažite svoj protest i pokažite da ste odrasli ljudi koji ne traže vječno dzeparac od svojih roditelja(kako nam spočitavaju) već traže svoje pravo da završe studije na jedan primjeren način i kao takvi urade nesto valjano za sebe,za svoje porodice i za cjelokupno društvo!

POBUNA

Ovo nimalo nije politicki korektno
ni levo ni desno vec pravo u meso
pesnajom u vugla da ostanu bez zuba
da frfljaju u skupstini kad raspravlja se ustav

Ovo je buna protiv dahija
ovo je kidanje bukagija
nad ovim nemate kontrolu
to je masovna reakcija

Brzo budi premijera
cujem zveckaju lisice
postroj mi sve ministre
kljuceve od riznice

Ajmo, raport za narod da cujem ko je krao
sjeb’o nam zivote a nije odgovar’o
sad ste se usemili pa nema revansizma
to je kodeks lopova niko nece da prizna

A ljudi slabo pamte to je ovde glavni problem
ko te jeb’o godinama jebace te opet
al’ zapitaj se, dokle kakav si to covek
ponizan i plasljiv zivis bez slobode

Dovoljne su mrvice da odreknes se borbe
jajare, funjare zarazna bolest
prodali bi kevu da u tome vide korist
placamo racune na kojim je vas potpis

Ne treba mi BIA da mi kaze da sam posten
niti SDP da li Crnogorac sam uopste
ne treba demagog da me s govornice zove
da borim se za bolje mi znamo sto smo ovde

Oni su sistem, instrukcija
dogma, korupcija, teror institucija
represija ubija
mafija, murija, drzava, hajducija
kadija, sudija, a mi smo revolucija

Zajebi dijalog, ne pregovaram s bagrom
vi lazete k’o stoka eno stala vam je tamo
stranacki vojnici bolje palite u zaklon
zakljucacemo grad dok ne ocistimo talog

I nek bude jasno svakom
s poslanickom platom
ko nastavi po starom
platice nam glavom

Patriote pred izbore
sto put su nas izdale
slali nas u ratove
za svoj licni interes

Dok ikone su pevale majke su naricale
na krvavim parama institucije su nicale
realnost sve je skuplja a gudra sve jeftinija
zuto kao stampa kojom upravlja policija

Crno-bela Crna Gora nesloga je ubija
na putu ka Evropi u govnima zavrsila
zar bombom da kazem
da ta prica nam se smucila
na sednice da upadam i taoce da uzimam

Zar vas istorija nasa nije bas nista naucila
sami smo sebi poput najvecih dusmana
ovo je otvorena poruka svim najgorim njuskama
za sva vasa dela presudice vam ulica

U amanet svima da ne ponovi se nikad
generacije da pate za dobrobit rezima
zapamtite zauvek svi zajedno k’o jedan
samo zdravi u glavi protiv sistema.

BG SINDIKAT

ILI JESI ILI NISI LAV–Apel studentima Crne Gore

Znam…prosto znam da cu ovim pisanijem izazvati kod nekih gnijev i ljutnju…ali ce mi jednako biti drago ako kod svojih kolega uzburkam krv i ponukam makar truncicu altruizma.

Razmisljajuci kako i na koji nacin da dam apel kroz ovaj tekst,spoznah da je crnogorski student samo jedan obican mis,malo nistavno bice…A mogao je i moze biti lav,hrabar i ponosan…Lava su prilike i malodusnost okovale u misje bivstvovanje…Vrijeme je da se vidi ko je lav a ko mis.Vrijeme je za hrabrost.

Zar je moguce,studenti Crne Gore,drage moje kolege i vrsnjaci,da u vasim mladim tijelima kucaju srca i umiru duse stogodisnjaka?Zar je moguce da smo jedna tako anemicna mladost?Zar smo zaspali sada u trnutku koji nas treba budne?Zar smo svi misjeg kota?

Zivimo bojazljivo ovim misijim zivotima,iz dana u dan..grickamo mrvice sadasnjosti i zivotarimo bojeci se i sopstvene sjenke …A rodjeni smo da budemo lavovi…Da se borimo za svoje sada,za svoje sjutra,za svoje dostojanstvo…Tuzne sudbe…Da lav mutira u misa,da hrabrost sklizne u slabost!?

Nego,nije se cuditi kad smo odrastali u moralno najizopacenijem vremenu Crnogorske istorije.Sjecam se da sam negdje u isto vrijeme saznala za prva slova,brojke,za cinjenicu da nas ne donose rode i da je Sunce vece od Zemlje,i nazalost za DPS,ratove,nacionalizam,sverc,nemastinu,inflaciju,sankcije…
U skoli sam ucila kako je moja zemlja slobodarska,velika,bogata i postovana,a u stvarnosti se ona raspadala pred mojim ocima,okupana u krvi,mrznji i nemoralnosti…Taj oprecan dualizam je kako tada tako i u narednim godinama propadanja od mene,od vas napravio ameboidne tvorevine,bez kicme,bez srca.Postali smo recidiv gnusnog,dvodecenijskog moralnog,intelektualnog i egzistencijalnog pada naseg okruzenja…Lav je mutirao u misa,a lisice su zauzele kraljevsko mjesto,i ovih dana,vise nego ikad podlo i perfidno se igraju nasim zivotima…
Pa vas pitam.Da li i dalje vredi skrivati se u rupama i mraku,glodati to malo mrvica koje nam bace ili probudjeni iskonskim zovom pobjednika hrabro udjemo u borbu za svoje mjesto,za svoja prava???

Svjedoci smo skorasnjeg pokusaja rektora Miranovica da studente Univerziteta CG koji studiraju po starom sistemu,mimo svih skrupula i zakona,na mala vrata ugura u bolonjski sistem i time nam oduzme jedno od osnovnih prava-prava na obrazovanje.Vecina ce u glas reci-pa imali ste vremena da zavrsite studije do sada ili sta hvali da studirate po bolonji…Da jesmo imali vremena,ali u tom vremenu obiljezenim sverc-mafijaskom tranzicijom veliki broj nas je u cilju samoodrzanja sebe i porodice morao da radi koje kakve poslove za sitnu paru.I studije smo,kao nesto nereprezentativno u drustvu,htjeli ne htjeli,sklonili u stranu.Koliko puta ste culi pricu da se momak iz kraja bez osnovne skole „dobro snasao“,a njegov komsija magistar masinstva propao i sada cirka na uglu gledajuci kako se njegova fabrika gasi?Parola „Snadji se“ je zamijenila izraz-„U znanju je moc“…Zato nas kritikujte,ali imajte na umu i ovaj podatak…To je bio put evolucije lava u misa,jer je samo misic mogao oglodati dobro drugog.Lav to ne cini.

Vratiti nas na bolonju,jos na ovakav nacin,je u najmanju ruku skandalozno.To je kao da odrasla covjeka primorate da puze.Ili kucu od tvrdog materijala ukrovite slamom..Ovim ne podastavam kolege koji studiraju po bolonji.Skidam kapu onoj skupini visprenih i inteligentnih,ali ruku na srce cini mi se da instant studije sa blutut studentima nece iznjedriti nista osim velikog broja znanjem nepotkovanih diploma.Uvidjeli su nasi prosvjetari da je mis vrlo zahvalna zivotinjka te sakom i kapom dijele diplome i kojekakva zvanja..a sve bez potke znanja.Nikad vise magistara,i nikad vise miseva,zar ne!?!

Najvaznija cinjenica koja demistifikuje sve komentare neupucenih i sva nastojanja samoproglasenog Rektora jeste ZAKON!A vazeci Zakon o visokom obrazovanju u clanu 137 navodi:
„Status studenta i primjena programa
Studenti upisani na Univerzitet Crne Gore prije stupanja na snagu ovog zakona na-stavljaju na istim programima studija na koje su se upisali i imaju pravo da završe taj studij prema nastavnom planu i programu koji je važio u vrijeme upisa na prvu godinu studija za vrijeme dok im ne prestane status studenta po zakonu po kojem su upisani.
Studenti iz stava 1 ovog člana mogu se uključiti u studijske programe koji se organizuju u skladu sa ovim zakonom, na način i pod uslovima utvrdjenim posebnim aktom koji donosi Senat.“.
Dakle,i pravni laik jasno vidi da mi imamo pravo zavrsiti studije po sistemu po kom smo upisani .I samo “MOZEMO”(a ne moramo) biti ukljuceni u novi sistem ali samo pod uslovima i na nacin koji postuje pravnu proceduru..A taj nacin nikako nije netransparentna odluka Senata i Rektora,koju nam ni do danas ne daju na uvid.A slozice se kolege pravnici da je odluka nize pravne snage od zakona,te nikako ne moze deplasirati zakon!

Stoga da bi zastitili svoja prava smo se,doduse u sramno malom broju,okupili 29.avgusta a potom i 3.septembra ispred velelepne zgrade rektorata.No,misevi opet nisu imali hrabrosti izaci iz rupa,te sve kad zbrojis bilo je na skupu nas pedesetak studenata i dvadeset cuvara kao fol javnog reda.Mucno i za gledati!
Da sve bude u crnogorskom duhu poltronstva i prevrtljivosti,neke “vojvode” medj’ organizatorima a posebno “toboznji” predstavnici iz Studentskog parlamenta skrenuse vodu na Miranovicevu vodenicu i sramno prihvatise odluku da rok za zavrsetak studija bude produzen do 1.januara 2010.godine,sve uz gromoglasan aplauz mase.Opet je budjenje lavovske snage podmiceno mrvicama misijeg obroka
U usima su mi skripile izjave da je Rektor dobrocinitelj,da smo prezadovoljni odlukom,te da treba da pognemo glave u knjige i sutimo,pa sto bude bice.Kakvo izdajstvo,kakav kukavicluk,kakvo posrnuce mladosti i inteligencije.Pa mi jos trzahu rukav da sto ne kazem za medije o nezadovoljstvu jer cu time narusit njihov glodatorski status i polozaj.
E jadna Crna Goro sa ovakvim pokolenjem..Sve mis do misa…

Ali,nadu mi probudi pobuna mladjih,hrabrijih i pametnijih.Odvazni Cetinjski gimnazijalci usudise se da kazu NE nepravdi i bezakonju.Svi do jednog su stali u odbranu svog direktora po cijenu da izgube godinu i sve benefite.Ne brane oni svojim protestom nekog Djurisica,vec cast i obraz i njihov i nas.
O,kako je divno vidjeti te mlade lavove kako dostojanstveno drze cas Skuleticu,Vladi,dps-ulizicama,svojim roditeljima,nama studentima,svim glodarima u ovoj tamnici koju zovemo nasom zemljom.To je luca u ovom crnom mraku svakodnevnice.To je mladost koja ce probuditi Crnu Goru iz dvodecenijskom mraka,i uciniti je boljim mjestom za zivot.
Studenti,kolege,mi smo potrebni njima,oni su potrebni nama u borbi za svjetliju buducnost.Moramo biti hrabri i spremni da se ukljucimo u borbu gdje ce,sigurna sam,David pobijediti Golijata,jer posjedujemo inteligenciju,mladost,vizije i nadu.
Budimo odvazni i trpljenje zamijenimo buntom,klimanje glavom glasom razuma,a bezakonje pravdom.
Treba li jos da cutimo nepomicni pred izvrgavanjem ruglu nase Crne Gore kroz Evropske optuznice za sverc cigareta i narkotika,ubistava i mafijaskih poslova od strane naseg Princa tame?Treba li i mi da primamo samare Podgorickog vezira,i batine gorila onog skupstinskog grobara?Treba li da prodamo dusu djavolu da bi li sjutra dobili posao?Treba li da pokunjeno gledamo dok “oni” rasprodaju nase kompanije za licne interese,dok devastiraju nasu okolinu,dok ostavljaju nase roditelje na rubu egzistencije?Treba li da ocutimo ubistva,fakticka i moralna,ono nesto intelektualaca u Crnoj Gori?…I u nedogled bi bilo ovakvih pitanja…Ali ne cutimo u nedogled!
Probudimo se iz kome malodusnosti i izborimo se za novo sjutra.Mi to mozemo,jer sjetite se,lav ceka na skok iz misijeg oklopa i ima moci da osigura svoje mjesto pod suncem.Budimo Crnogorski lavovi koji ce srusiti ovo leglo lisica,i vratiti ovoj zemlji dostojanstvo koje joj pripada.
Zato hrabro,lavovski izadjimo na ulice i dostojanstveno,mladalacki ustreptalo razmaknimo mrak i pametno izgradimo bolje,humanije i pravednije drustvo.
Ne cekajmo sjutra na preobrazaj,preobrazimo se jos danas u lavove i lavovski se uhvatimo u kostac sa problemima…jer ili JESI ili NISI LAV!!!

JEDNOM VISE!!!

CRNA (da ne moze) GORA

MAFIJASKA POSLA

U dzemperu dodje nerast,
U njem’ narod vidje spas,
Zagrajasmo svi ko jedan,
Od tad nam je zivot bedan.

Sve uz Sloba,uz Momira,
Proklamova rat zbog mira,
Dubrovnik je bombardovo.
Posle im se izvinjavo.

Crnogorci bas ko bravi,
Idu tamo dje on javi,
A coban je spretan bio,
Sve je ovce priskupio!

Prava dika naseg roda,
Sve sto nase on rasproda,
Od sverca je profitiro,
Cigari,nafta, ma nije biro!.

Letjeli su avioni,
Tutnjili su kamioni,
Vozilo se na sve strane,
Bez akcize,bez zabrane.

Cane,Brane,Del Tore,Savini,
Jarani bjehu njegovi mili,
Mafijaska prava porodica,
Djuka tu je bio poglavica.

Ovaj Djuka,sablja ljuta,
Bjeste njemu svi sa puta,
Koj’ se nije prisklonio,
Taj je za noc mrtav bio.

Bas ne voli novinare,
oni njemu rejting kvare,
Intelektualci tutanj odmah,
Pobice vas on sad na mah.,

Od najveceg srbofila,
Sjecate se nekad Mila,
Postao je nezavistan,
S Albancima jako prisan.

Na mitinge bleje svi,
Volimo te Mika mi,
Najljepsi si u Jevropu.
Pratimo te mi u stopu..

Crkavicu danas primis,
I od toga dan dva zivis,
Mjesto Boga zoves Rusa
Za spasenje jadnih dusa.

Oko Djuke ceta mala,
Po lupestvu odabrana,
Kao psima aport daje,
Za izbore da se laje!

Jadna li si Crna Goro,
Kada trpis sad zlo ovo,
Ulizice sad su glavne,
Sve licnosti redom javne.

Postala si zemlja straha,
Zemlja pljacke,zemlja kraha,
Postala si Djukin kutak,
Ruzna smjesa,pravi mucak.

Raja slusa gazdu lasno,
Za vapaj je sad vec kasno,
Kroz dzepove vjetar piri
Svi su gladni al svi mirni.

Narod pitam jel vam dosta,
od obraza dal sto osta,
jeste ljudi il ste roba,
da vas gone kao roba.

Zato Djuki nogu dajte,
I zbog toga vi ne hajte,
Zatvor njega zeljno ceka,
Zbog najgore pljacke vijeka!

A.BOLEN

Marovicu sivi ticu ;-)

Marovicu,sivi-ticu,
Ne odaj se ti sad picu,
Ozenio jesi sina,
Al te treba otadzbina.

Ti filozof nas veliki,
Hegel spram’te tek tolicki,
Slusa raja sto ces reci,
Samo Mile od te’ veci.

Nije lako konce vuci,
Neki moze jos i puci,
Moze da te MANS zavara,
Da ti nemas mnogo para.

Citava je Budva tvoja,
I jos kud’dje koja polja,
Ali sta sad da prijavis,
Biznisom se cistim bavis.

To sto Djina ima stan,
porodicni nije klan,
I sto ima barem tri,
Obavijesten nisi ti.

Marija je mali bos,
Malo ima veci nos,
Al’ od toga jos vaznije,
Ponosi se s kuce dvije.

Milos jak je biznismen,
Nos je njemu pogolem,
Al’ on zalet tek sto hvata,
Krade pare ko mu tata.

Izvinite nisam znao,
Izvinjenje Sveto dao,
Hrvatskoj je bio mio,
Zasto nama ne bi bio.

Svercovo je cigarete,
Da prehrani samo dijete,
A naftu je tada krao,
Da bi srednjak nama dao.

Dacemo ga i mi njemu,
Jer nacesmo ovu temu,
Mozda grijesim nije fer,
On je vice-premijer.

Svijet sada za nas zna,
Marovica pobjeda,
Doveo je on Madonu,
Pokazao Splendid klonju.

I Dzeger je tu vec srao,
Svetozar mu dopust dao,
Jer je Sveto pravi kmet,
Voli svjetski dzet-izmet.

Ima para,jos ce krasti,
Sici nece on sa vlasti,
Ljubice jos Milov skut,
dok ne bude pravo ljut.

Jos se nada i jos ceka,
Stic ce Mila muka neka,
Zavrsice kum u cuzi,
Pa ce tek on da nas guzi!

A.BOLEN

Mugikratija :)

Foto-aparat čudna sprava,
zbog njega ti strada glava,
i bubna ti opna ode,
kad Mugoše red zavode.

Kad auto šerifa spaziš,
u luku ga obilaziš,
jer je Mugi zverka prava,
on ne pita već udara!

Samo ćuti teror trpi,
on je ljekar pa zakrpi,
a sinčić je prava čigra,
s pištoljem se samo igra.

Svi smo sada dio plana,
našeg PG gospodara,
do znanja će da nam dad’e,
parkira se kako znade.

„Sto me slikas“ pita glasno,
njemu nije nista jasno.
Tad pesnice moc zavlada,
to je statut glavnog grada.

„Voda mi se jako pila,
i cekao druga Mila,
a ti mene izazivas,
u Moracu ces ti da plivas“.

Tako Mugi ostro zbori:
„Jovovicu sad se skloni,
a Boris ce da bas strada,
slomicu mu sve rebara“.

Policija dokaz nema,
da Mugoša nekog lema,
dzabe konci i zavoji,
Mugi bije kad te voli.

”Laž da bijem to je prava,
ja zgazio ne bi mrava,
izvinte nisam znao,
mislio sam da je djavo”.

Reče Mugi nije kriv,
Ostao je Miha živ,
I Borisu sta je bilo,
nije tuko,no Milovo!

Mugi je tu da se brine,
da iz žbunja ko ne virne,
jer pistolji tada rade,
naredio gazda vlade.

Zato mirno putem hodi,
našu zemlju Van Dam vodi,
i ne pitaj nikad zašto,
za to nam je svima kasno!

Izbori su nama dali
da nas vode sad vandali,
narodna je volja prava,
da u torbi nam je glava!:)))

A.BOLEN