MAFIJASKA POSLA

U dzemperu dodje nerast,
U njem’ narod vidje spas,
Zagrajasmo svi ko jedan,
Od tad nam je zivot bedan.

Sve uz Sloba,uz Momira,
Proklamova rat zbog mira,
Dubrovnik je bombardovo.
Posle im se izvinjavo.

Crnogorci bas ko bravi,
Idu tamo dje on javi,
A coban je spretan bio,
Sve je ovce priskupio!

Prava dika naseg roda,
Sve sto nase on rasproda,
Od sverca je profitiro,
Cigari,nafta, ma nije biro!.

Letjeli su avioni,
Tutnjili su kamioni,
Vozilo se na sve strane,
Bez akcize,bez zabrane.

Cane,Brane,Del Tore,Savini,
Jarani bjehu njegovi mili,
Mafijaska prava porodica,
Djuka tu je bio poglavica.

Ovaj Mile,sablja ljuta,
Bjeste njemu svi sa puta,
Koj’ se nije prisklonio,
Taj je za noc mrtav bio.

Bas ne voli novinare,
oni njemu rejting kvare,
Intelektualci tutanj odmah,
Pobice vas on sad na mah.,

Od najveceg srbofila,
Sjecate se nekad Mila,
Postao je nezavistan,
S Albancima jako prisan.

Na mitinge bleje svi,
Volimo te Milo mi,
Najljepsi si u Jevropu.
Pratimo te mi u stopu..

Crkavicu danas primis,
I od toga dan dva zivis,
Mjesto Boga zoves Rusa
Za spasenje jadnih dusa.

Oko Djuke ceta mala,
Po lupestvu odabrana,
Kao psima aport daje,
Za izbore da se laje!

Jadna li si Crna Goro,
Kada trpis sad zlo ovo,
Ulizice sad su glavne,
Sve licnosti redom javne.

Postala si zemlja straha,
Zemlja pljacke,zemlja kraha,
Postala si Milov kutak,
Ruzna smjesa,pravi mucak.

Raja slusa gazdu lasno,
Za vapaj je sad vec kasno,
Kroz dzepove vjetar piri
Svi su gladni al svi mirni.

Narod pitam jel vam dosta,
od obraza dal sto osta,
jeste ljudi il ste roba,
da vas gone kao roba.

Zato Djuki nogu dajte,
I zbog toga vi ne hajte,
Zatvor njega zeljno ceka,
Zbog najgore pljacke vijeka!

A.BOLEN

Mugikratija :)

Foto-aparat čudna sprava,
zbog njega ti strada glava,
i bubna ti opna ode,
kad Mugoše red zavode.

Kad auto šerifa spaziš,
u luku ga obilaziš,
jer je Mugi zverka prava,
on ne pita već udara!

Samo ćuti teror trpi,
on je ljekar pa zakrpi,
a sinčić je prava čigra,
s pištoljem se samo igra.

Svi smo sada dio plana,
našeg PG gospodara,
do znanja će da nam dad’e,
parkira se kako znade.

„Sto me slikas“ pita glasno,
njemu nije nista jasno.
Tad pesnice moc zavlada,
to je statut glavnog grada.

„Voda mi se jako pila,
i cekao druga Mila,
a ti mene izazivas,
u Moracu ces ti da plivas“.

Tako Mugi ostro zbori:
„Jovovicu sad se skloni,
a Boris ce da bas strada,
slomicu mu sve rebara“.

Policija dokaz nema,
da Mugoša nekog lema,
dzabe konci i zavoji,
Mugi bije kad te voli.

”Laž da bijem to je prava,
ja zgazio ne bi mrava,
izvinte nisam znao,
mislio sam da je djavo”.

Reče Mugi nije kriv,
Ostao je Miha živ,
I Borisu sta je bilo,
nije tuko,no Milovo!

Mugi je tu da se brine,
da iz žbunja ko ne virne,
jer pistolji tada rade,
naredio gazda vlade.

Zato mirno putem hodi,
našu zemlju Van Dam vodi,
i ne pitaj nikad zašto,
za to nam je svima kasno!

Izbori su nama dali
da nas vode sad vandali,
narodna je volja prava,
da u torbi nam je glava!:)))

A.BOLEN

STUDENTE „VETERANE“ U „PELENE“ A ZAKONE U KONTEJNERE-Skandal na Univerzitetu Crne Gore

Poštovane kolege,isprovocirana komentarom da su stari studenti balast obrazovnog sistema Crne Gore kao i našom šutnjom na sve uvrede i malverzacije koje trpimo,latih se da napišem koju riječ u našu odbranu i pojasnim kritičarima da je pravi problem i kočnica obrazovanja u našoj državi isključivo nepoštovanje zakona i osionost univerzitetskih moćnika.

Naime,reforma visokog obrazovanja u Crnoj Gori je uvedena fantomski,praktično preko noći čime je napravljen jedan hibridni sistem koji ne počiva na principima „Bolonjske deklaracije“ već na prncipu „mućke i praćke“ univerzitetskih foteljaša.Nego,kritiku tog sistema ostavljam mlađim kolegama koji se moraju suočiti sa nus pojavama i posledicama tog nakaradnog nameta.Taj sistem kog oni vabe na „bolonjski“ je opšta smijurija,instant fabrika za pravljenje piuna i vježbaonica blutut tehnologije.

Ne zelim time stvoriti nama alibi ili glorifikovati stari sistem!Mi jesmo krivi što studije nismo završili u roku,ali svako pošteno čeljade zna kroz šta je predhodne dvije decenije prošla mladost Crne Gore.Lično znam mnogo pametnih,inteligentnih studenata koji su psihički pali,jer ih je ludilo na ovim prostorima umjesto na fakultete primoralo da idu na ratišta,u skladišta,na kamionske pijace,u memljive magacine,u prljave kanale..To je naša zbilja i danas.Samo da ne bude i sjutra!

Pomenuh „bolonju“ ne iz želje da ljude koji studiraju po tom sistemu unizim,jer znam da današnje generacije nisu intelektualno minorne,cak sta više smatram ih zamajcem novog i boljeg društva (to su potvrdili i Cetinjski gimnazijalci),već da im dam do znanja da je taj sistem ovako „made in Montenegro“ sklepan poguban i za njih i za nas.

A zasto za nas,kako volim reci,veterane Univerziteta CG?
Zato što mi stari studenti moramo stati u zaštitu našeg prava da nas ni u kom slučaju ne prekrste „bolonjom“ i time od nas naprave kolateralnu štetu tranziciono-mafijaško-priv

atno-depesovsko-Miranovićevog konglamerata.

Evo već 6 godina se naši „mudraci“ igraju „bolonje“ i životima ,budućnošću i živcima nas studenata!Posebno,vole da se driblaju sa nama studentima koji smo studije upisali po starom i još uvijek po znanju boljem sistemu.Već 6 godina,drage kolege,oni sa nama igraju „gluvih telefona“ ;pa nam svake godine uvode pa ukidaju novi „sistem“,daju pa poništavaju odluke,daju pa skidaju rokove,bodre nas,pa nas gaze!
I do kad tako?!Do kad će par finansijskih(ne i intelektualnih)kolosa da se sadistički odnosi prema nama koji smo dvadeset godina unazađivani njihovom vladavinom?
Reći ću vam i neću time izmisliti toplu vodu ako mi sami ne stanemo u odbranu svog dostojanstva i prava!

A koje je to naše pravo?To pravo je jedno od osnovnih ljudskih prava u civilizovanom svijetu-pravo na obrazovanje!Ko nam garantuje ovo pravo?
Upravo Zakon o visokom obrazovanju Crne Gore!I to bas ovaj zvanični (od 21.oktobra.2003.godine),važeci,njihovom olovkom pisan;pa vele mi ga napisali mi ga možemo i iskrižati!
A on decidno u članu 137 kaže: “Studenti upisani na Univerzitet Crne Gore prije stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju na istim programima studija na koje su se upisali i imaju pravo da završe taj studij prema nastavnom planu i programu koji je važio u vrijeme upisa na prvu godinu studija za vrijeme dok im ne prestane status studenta po zakonu po kojem su upisani.”
A status studenta prestaje prema ranijem zakonu (kako to navodi novi zakon) na sledeće načine:
1) diplomiranjem;
2) ispisom iz univerzitetske jedinice;
3) ako student ne upiše naredni semestar ili godinu, iako je ispunio uslove za upis;
4) ako student ne obnovi upis u istu godinu;
5) ako,nakon ponovljene godine studija u smislu člana 61. ovog zakona,student nije ispunio uslove za nastak studija;
6) izricanjem disciplinske mjere isključenja iz univerzitetske jedinice.

Dakle,stvar je pravno jasna,ali su se fakat našli rektor Miranović i par njegovih poslušnika da sebe stave iznad zakona i da odlukom donesenom iza zatvorenih vrata koju mi studenti do danas nismo dobili na uvid ,ponište nase legitimno pravo da nastavimo studije po započetom sistemu.
Uzgred,da napomenem i to da je sporna odluka donesena 29.06.2009.godine baš u vrijeme najvaznijeg junskog roka.Slučajnost ili perfidan čin?!? Ista nigdje nije objavljena i o prelasku na bolonjski sistem ništa nismo znali do početka septembra,odnosno početka nove studijske godine.I na naše zahtjeve da nam daju kopiju naznačene odluke u rektoratu dobijamo samo okretanje njihovih utovljenih leđa u skupim “Armani” odijelima!
Iz svega navedenog lako je zaključiti da oduka nije transparentna a po najmanje zakonita,što mi daje indiciju da uztvrdim ono sto i na početku teksta-obrazovni sistem je sistem “mućke i praćke”

Nekolicina ljudi koja je uspijela ipak da iskopa po neku informaciju o aneksiji starih studenata novim sistem i shvatila ozbiljnost problema se okupila 3.septembra ne bi li mirnim protestom opomenula članove Senata da se urazume i povuku spornu odluku.Svi su bili tu-članovi Senata,nalickani Rektor,nekoliko kamera,fotoreportera,novinara,naoštrenih policija…samo ne bi studenata u očekivanom broju. Pa zbog vašeg neodziva i neaktivnosti osioni mudraci su kako su docnije izjavili samo preformulisali odluku i objavili 31.decembar kao rok do kog možemo završiti studije.Nekolicina od nekolicine se pokolebala i protest je propao,a time i nada da u Crnoj Gori bar jedan zakon može ostati neoskrnavljen bezočnim petljavinama vladajuće armade.
Preko 2000 studenata Univerziteta Crne Gore i njihove porodice su dovedeni pred svršen čin.Mi ćemo izgubiti čitav ljetnji semestar,prebrisaće nam kao gumicom značajan broj ispita,vratiće nas godinu ili dvije unazad, ukrašce nam još gomilu novca kako to čine godinama samo sada duplirano ,na silu će nas prestrojiti u bolonju i “povezati u pelene”,ponudiće nam nakon sve te mutljavine nekakvu “bečelor” diplomu sa kojom možemo samo da bijemo muve kroz kuću,napraviće od nas moralne i maloumne patuljke koji će biti podobni da slušaju i trpe.Jer njima ne trebaju ljudi od znanja,njima treba “živina za klanja”.Pa odlučimo se da li želimo biti intelektualci ili živina!Samo od nas to zavisi!

Zato,kolege,manite se aranžmana za “neviđeno povoljna” putovanja i “urnebesne” žurke koje vam plasiraju“čmarolisci” predstavljajući se kao naši “studentski predstavnici”,već u pauzama učenja stanite u odbranu našeg zakonitog prava .Znam da će biti nekih što će bezočno da laju na sve ovo napisano i da nas kore da smo imali vremena da završimo fakultet,ali za njih dižem onaj prst kojim se ne prijeti,ne kazuje nego prezire i odbija.Njihove kritike nam ne trebaju!A dobrodošli su nam savjeti kako da spornu odluku poništimo i na taj način nam daju volju da što prije,ali i što kvalitetnije,ispolažemo zaostale ispite.
Ne dozvolite da nas poviju u režimske pelene i od nas naprave sledbenike jednoumlja.Iskažite svoj protest i pokažite da ste odrasli ljudi koji ne traže vječno dzeparac od svojih roditelja(kako nam spočitavaju) već traže svoje pravo da završe studije na jedan primjeren način i kao takvi urade nesto valjano za sebe,za svoje porodice i za cjelokupno društvo!

Akcija srpske i američke tajne policije: BIA zaplenila čak 2,8 tona kokaina!

Srpska tajna policija u saradnji sa američkom DEA zaplenila juče rekordni tovar narkotika u međunarodnim vodama, u Beogradu i Kragujevcu uhapšeno nekoliko osumnjičenih.

Savet za nacionalnu bezbednost saopštio je da je Bezbednosno-informativna agencija, u saradnji sa DEA, američkom Agencijom za borbu protiv narkotika, juče u međunarodnim vodama zaplenila 2,8 tona kokaina namenjenog distribuciji na evropskom tržištu! Kako saznajemo, zaplena je izvršena na brodu koji je plovio iz Južne Amerike ka Evropi, u blizini Argentine.

Vrednost zaplenjenog kokaina procenjuje se na oko 120 miliona evra, dok bi vrednost te droge prilikom ulične prodaje dostigla čak oko 250 miliona evra, saznaje Press u BIA.

„Kokain je zaplenjen u okviru međunarodne operacije presecanja ilegalne trgovine narkoticima. Nadležni organi Srbije, u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom za borbu protiv organizovanog kriminala, nastavljaju istragu“, navodi se u saopštenju.

Pošiljka išla za Bar?!

Kako saznajemo, BIA ima informacije da je ovu pošiljku kokaina platio crnogorski narko-kartel i da je droga trebalo da dođe u luku Bar, odakle bi se distribuirala širom Evrope. Sagovornici Pressa juče nisu hteli da otkriju tačnu lokaciju zaplene. Ipak, kako nezvanično saznajemo, brod sa kokainom zaustavljen je u međunarodnim vodama Atlantika, nedaleko od Argentine.

Naš sagovornik nam je objasnio da crnogorski narko-kartel, koji je naručio kokain iz Južne Amerike, ima više ispostava-baza u Srbiji. Glavno sedište ove izuzetno moćne kriminalne grupe je u Crnoj Gori u Pljevljima, sa jakim bazama u Podgorici i na primorju.

- I pored jakih uporišta u Crnoj Gori, Beograd je bio i ostao odskočna daska za sve poslove crnogorske mafije. Grupi koja je naručila kokain najvažnija je logistika u Srbiji, pre svega u Beogradu. Nedavno je baš u srpskoj prestonici ova grupa došla u sukob sa drugom grupom iz Crne Gore oko droge – kaže naš sagovornik, i dodaje:

- Kartel je izuzetno jak. Ima dobre političke veze i mnogo novca. Zbog toga se sumnja da su preko posrednika učestvovali u privatizaciji u Srbiji i da su kupili hotele u Novom Sadu i Subotici, te da poseduju više ugostiteljskih objekata u Beogradu.

U najavi veliki obračun među narko-kartelima

Kako je za Press objasnio sagovornik blizak istrazi, akcija presecanja krijumčarskog kanala bila je „top sikret“ i za nju je do kraja znao samo mali broj ljudi iz BIA.

- Bezbednosno-informativna agencija je u potpunosti preuzela ovaj slučaj, zbog bojazni da su neki operativci MUP-a povezani sa narko-kartelima. Bilo kakvo curenje informacija moglo je da ugrozi akciju – objasnio je ovu meru opreza sagovornik Pressa blizak istrazi.

On napominje da je odmah posle zaplene droge počela akcija razbijanja kartela i pomagača u Srbiji.

- U toku i posle ove akcije zaplene u Srbiji privedeno je nekoliko osumnjičenih za koje se veruje da imaju veze sa crnogorskim narko-kartelom. Takođe, u toku su hapšenja i u nekoliko drugih evropskih zemalja. Timovi SAJ-a privode osobe za koje se veruje da su deo trenutno najmoćnije kriminalne organizacije u ovom delu Evrope – rekao je naš sagovornik.

Zbog ove zaplene, naveo je naš sagovornik, „gotovo sigurno“ izbiće veliki obračuni unutar narko-kartela u čitavom regionu.

- Naši operativni podaci kažu da je kupovina 2,8 tona kokaina u Južnoj Americi finansirana udruženim sredstvima nekoliko klanova. Mnogi će tu sada mnogima ostati dužni i sasvim je moguće da će doći do pravog rata među narko-trgovcima – procenjuje naš sagovornik.

Inače, ovo je najveća zaplena u istoriji u kojoj su učestvovali operativci srpske tajne policije. Zbog ove zaplene noćas je zasedao Savet za nacionalnu bezbednost.

Slučajno ili ne, tek vest o zapleni 2,8 tona kokaina objavljena je uoči Dana BIA i u danu kada je srpski premijer Mirko Cvetković bio gost crnogorskog premijera Mila Đukanovića.

Hapšenja u Kragujevcu

Prema nepotvrđenim informacijama, sinoć, skoro u isto vreme kada su elektronski mediji objavili vest o zapleni kokaina u Atlantskom okeanu, timovi specijalaca počeli su da hapse po Kragujevcu. Glavnu ulicu u ovom gradu, u kojoj se nalazi više popularnih kafića, policija je blokirala, a ispred jednog od restorana uparkirala su se četiri džipa beogradskih registarskih oznaka, iz kojih je više naoružanih osoba utrčalo u jedan objekat. U vrhu kragujevačkog MUP-a samo su nam rekli da je akcija strogo poverljiva, a od svedoka smo čuli da su tri muškarca izvedena sa lisicama na rukama.

Izvor:PRESS MAGAZIN

POBUNA

Ovo nimalo nije politicki korektno
ni levo ni desno vec pravo u meso
pesnajom u vugla da ostanu bez zuba
da frfljaju u skupstini kad raspravlja se ustav

Ovo je buna protiv dahija
ovo je kidanje bukagija
nad ovim nemate kontrolu
to je masovna reakcija

Brzo budi premijera
cujem zveckaju lisice
postroj mi sve ministre
kljuceve od riznice

Ajmo, raport za narod da cujem ko je krao
sjeb’o nam zivote a nije odgovar’o
sad ste se usemili pa nema revansizma
to je kodeks lopova niko nece da prizna

A ljudi slabo pamte to je ovde glavni problem
ko te jeb’o godinama jebace te opet
al’ zapitaj se, dokle kakav si to covek
ponizan i plasljiv zivis bez slobode

Dovoljne su mrvice da odreknes se borbe
jajare, funjare zarazna bolest
prodali bi kevu da u tome vide korist
placamo racune na kojim je vas potpis

Ne treba mi BIA da mi kaze da sam posten
niti SDP da li Crnogorac sam uopste
ne treba demagog da me s govornice zove
da borim se za bolje mi znamo sto smo ovde

Oni su sistem, instrukcija
dogma, korupcija, teror institucija
represija ubija
mafija, murija, drzava, hajducija
kadija, sudija, a mi smo revolucija

Zajebi dijalog, ne pregovaram s bagrom
vi lazete k’o stoka eno stala vam je tamo
stranacki vojnici bolje palite u zaklon
zakljucacemo grad dok ne ocistimo talog

I nek bude jasno svakom
s poslanickom platom
ko nastavi po starom
platice nam glavom

Patriote pred izbore
sto put su nas izdale
slali nas u ratove
za svoj licni interes

Dok ikone su pevale majke su naricale
na krvavim parama institucije su nicale
realnost sve je skuplja a gudra sve jeftinija
zuto kao stampa kojom upravlja policija

Crno-bela Crna Gora nesloga je ubija
na putu ka Evropi u govnima zavrsila
zar bombom da kazem
da ta prica nam se smucila
na sednice da upadam i taoce da uzimam

Zar vas istorija nasa nije bas nista naucila
sami smo sebi poput najvecih dusmana
ovo je otvorena poruka svim najgorim njuskama
za sva vasa dela presudice vam ulica

U amanet svima da ne ponovi se nikad
generacije da pate za dobrobit rezima
zapamtite zauvek svi zajedno k’o jedan
samo zdravi u glavi protiv sistema.

BG SINDIKAT

ILI JESI ILI NISI LAV–Apel studentima Crne Gore

Znam…prosto znam da cu ovim pisanijem izazvati kod nekih gnijev i ljutnju…ali ce mi jednako biti drago ako kod svojih kolega uzburkam krv i ponukam makar truncicu altruizma.

Razmisljajuci kako i na koji nacin da dam apel kroz ovaj tekst,spoznah da je crnogorski student samo jedan obican mis,malo nistavno bice…A mogao je i moze biti lav,hrabar i ponosan…Lava su prilike i malodusnost okovale u misje bivstvovanje…Vrijeme je da se vidi ko je lav a ko mis.Vrijeme je za hrabrost.

Zar je moguce,studenti Crne Gore,drage moje kolege i vrsnjaci,da u vasim mladim tijelima kucaju srca i umiru duse stogodisnjaka?Zar je moguce da smo jedna tako anemicna mladost?Zar smo zaspali sada u trnutku koji nas treba budne?Zar smo svi misjeg kota?

Zivimo bojazljivo ovim misijim zivotima,iz dana u dan..grickamo mrvice sadasnjosti i zivotarimo bojeci se i sopstvene sjenke …A rodjeni smo da budemo lavovi…Da se borimo za svoje sada,za svoje sjutra,za svoje dostojanstvo…Tuzne sudbe…Da lav mutira u misa,da hrabrost sklizne u slabost!?

Nego,nije se cuditi kad smo odrastali u moralno najizopacenijem vremenu Crnogorske istorije.Sjecam se da sam negdje u isto vrijeme saznala za prva slova,brojke,za cinjenicu da nas ne donose rode i da je Sunce vece od Zemlje,i nazalost za DPS,ratove,nacionalizam,sverc,nemastinu,inflaciju,sankcije…
U skoli sam ucila kako je moja zemlja slobodarska,velika,bogata i postovana,a u stvarnosti se ona raspadala pred mojim ocima,okupana u krvi,mrznji i nemoralnosti…Taj oprecan dualizam je kako tada tako i u narednim godinama propadanja od mene,od vas napravio ameboidne tvorevine,bez kicme,bez srca.Postali smo recidiv gnusnog,dvodecenijskog moralnog,intelektualnog i egzistencijalnog pada naseg okruzenja…Lav je mutirao u misa,a lisice su zauzele kraljevsko mjesto,i ovih dana,vise nego ikad podlo i perfidno se igraju nasim zivotima…
Pa vas pitam.Da li i dalje vredi skrivati se u rupama i mraku,glodati to malo mrvica koje nam bace ili probudjeni iskonskim zovom pobjednika hrabro udjemo u borbu za svoje mjesto,za svoja prava???

Svjedoci smo skorasnjeg pokusaja rektora Miranovica da studente Univerziteta CG koji studiraju po starom sistemu,mimo svih skrupula i zakona,na mala vrata ugura u bolonjski sistem i time nam oduzme jedno od osnovnih prava-prava na obrazovanje.Vecina ce u glas reci-pa imali ste vremena da zavrsite studije do sada ili sta hvali da studirate po bolonji…Da jesmo imali vremena,ali u tom vremenu obiljezenim sverc-mafijaskom tranzicijom veliki broj nas je u cilju samoodrzanja sebe i porodice morao da radi koje kakve poslove za sitnu paru.I studije smo,kao nesto nereprezentativno u drustvu,htjeli ne htjeli,sklonili u stranu.Koliko puta ste culi pricu da se momak iz kraja bez osnovne skole „dobro snasao“,a njegov komsija magistar masinstva propao i sada cirka na uglu gledajuci kako se njegova fabrika gasi?Parola „Snadji se“ je zamijenila izraz-„U znanju je moc“…Zato nas kritikujte,ali imajte na umu i ovaj podatak…To je bio put evolucije lava u misa,jer je samo misic mogao oglodati dobro drugog.Lav to ne cini.

Vratiti nas na bolonju,jos na ovakav nacin,je u najmanju ruku skandalozno.To je kao da odrasla covjeka primorate da puze.Ili kucu od tvrdog materijala ukrovite slamom..Ovim ne podastavam kolege koji studiraju po bolonji.Skidam kapu onoj skupini visprenih i inteligentnih,ali ruku na srce cini mi se da instant studije sa blutut studentima nece iznjedriti nista osim velikog broja znanjem nepotkovanih diploma.Uvidjeli su nasi prosvjetari da je mis vrlo zahvalna zivotinjka te sakom i kapom dijele diplome i kojekakva zvanja..a sve bez potke znanja.Nikad vise magistara,i nikad vise miseva,zar ne!?!

Najvaznija cinjenica koja demistifikuje sve komentare neupucenih i sva nastojanja samoproglasenog Rektora jeste ZAKON!A vazeci Zakon o visokom obrazovanju u clanu 137 navodi:
„Status studenta i primjena programa
Studenti upisani na Univerzitet Crne Gore prije stupanja na snagu ovog zakona na-stavljaju na istim programima studija na koje su se upisali i imaju pravo da završe taj studij prema nastavnom planu i programu koji je važio u vrijeme upisa na prvu godinu studija za vrijeme dok im ne prestane status studenta po zakonu po kojem su upisani.
Studenti iz stava 1 ovog člana mogu se uključiti u studijske programe koji se organizuju u skladu sa ovim zakonom, na način i pod uslovima utvrdjenim posebnim aktom koji donosi Senat.“.
Dakle,i pravni laik jasno vidi da mi imamo pravo zavrsiti studije po sistemu po kom smo upisani .I samo “MOZEMO”(a ne moramo) biti ukljuceni u novi sistem ali samo pod uslovima i na nacin koji postuje pravnu proceduru..A taj nacin nikako nije netransparentna odluka Senata i Rektora,koju nam ni do danas ne daju na uvid.A slozice se kolege pravnici da je odluka nize pravne snage od zakona,te nikako ne moze deplasirati zakon!

Stoga da bi zastitili svoja prava smo se,doduse u sramno malom broju,okupili 29.avgusta a potom i 3.septembra ispred velelepne zgrade rektorata.No,misevi opet nisu imali hrabrosti izaci iz rupa,te sve kad zbrojis bilo je na skupu nas pedesetak studenata i dvadeset cuvara kao fol javnog reda.Mucno i za gledati!
Da sve bude u crnogorskom duhu poltronstva i prevrtljivosti,neke “vojvode” medj’ organizatorima a posebno “toboznji” predstavnici iz Studentskog parlamenta skrenuse vodu na Miranovicevu vodenicu i sramno prihvatise odluku da rok za zavrsetak studija bude produzen do 1.januara 2010.godine,sve uz gromoglasan aplauz mase.Opet je budjenje lavovske snage podmiceno mrvicama misijeg obroka
U usima su mi skripile izjave da je Rektor dobrocinitelj,da smo prezadovoljni odlukom,te da treba da pognemo glave u knjige i sutimo,pa sto bude bice.Kakvo izdajstvo,kakav kukavicluk,kakvo posrnuce mladosti i inteligencije.Pa mi jos trzahu rukav da sto ne kazem za medije o nezadovoljstvu jer cu time narusit njihov glodatorski status i polozaj.
E jadna Crna Goro sa ovakvim pokolenjem..Sve mis do misa…

Ali,nadu mi probudi pobuna mladjih,hrabrijih i pametnijih.Odvazni Cetinjski gimnazijalci usudise se da kazu NE nepravdi i bezakonju.Svi do jednog su stali u odbranu svog direktora po cijenu da izgube godinu i sve benefite.Ne brane oni svojim protestom nekog Djurisica,vec cast i obraz i njihov i nas.
O,kako je divno vidjeti te mlade lavove kako dostojanstveno drze cas Skuleticu,Vladi,dps-ulizicama,svojim roditeljima,nama studentima,svim glodarima u ovoj tamnici koju zovemo nasom zemljom.To je luca u ovom crnom mraku svakodnevnice.To je mladost koja ce probuditi Crnu Goru iz dvodecenijskom mraka,i uciniti je boljim mjestom za zivot.
Studenti,kolege,mi smo potrebni njima,oni su potrebni nama u borbi za svjetliju buducnost.Moramo biti hrabri i spremni da se ukljucimo u borbu gdje ce,sigurna sam,David pobijediti Golijata,jer posjedujemo inteligenciju,mladost,vizije i nadu.
Budimo odvazni i trpljenje zamijenimo buntom,klimanje glavom glasom razuma,a bezakonje pravdom.
Treba li jos da cutimo nepomicni pred izvrgavanjem ruglu nase Crne Gore kroz Evropske optuznice za sverc cigareta i narkotika,ubistava i mafijaskih poslova od strane naseg Princa tame?Treba li i mi da primamo samare Podgorickog vezira,i batine gorila onog skupstinskog grobara?Treba li da prodamo dusu djavolu da bi li sjutra dobili posao?Treba li da pokunjeno gledamo dok “oni” rasprodaju nase kompanije za licne interese,dok devastiraju nasu okolinu,dok ostavljaju nase roditelje na rubu egzistencije?Treba li da ocutimo ubistva,fakticka i moralna,ono nesto intelektualaca u Crnoj Gori?…I u nedogled bi bilo ovakvih pitanja…Ali ne cutimo u nedogled!
Probudimo se iz kome malodusnosti i izborimo se za novo sjutra.Mi to mozemo,jer sjetite se,lav ceka na skok iz misijeg oklopa i ima moci da osigura svoje mjesto pod suncem.Budimo Crnogorski lavovi koji ce srusiti ovo leglo lisica,i vratiti ovoj zemlji dostojanstvo koje joj pripada.
Zato hrabro,lavovski izadjimo na ulice i dostojanstveno,mladalacki ustreptalo razmaknimo mrak i pametno izgradimo bolje,humanije i pravednije drustvo.
Ne cekajmo sjutra na preobrazaj,preobrazimo se jos danas u lavove i lavovski se uhvatimo u kostac sa problemima…jer ili JESI ili NISI LAV!!!

Zajedno mozemo sve!

Gospodin Hrabrost:

Gordana, ulica i opstenarodni bunt trebaju Mila i njegovu fasisticku, krimanlnu ekipu da sruse ove jeseni. To mu treba dati. Citam Vas blog. Pozdrav, Ratko

Ja:

Gospodine Ratko,
pa to cemo mu i dati…velikodusno!:-)
Bog je rekao-Kako sijes tako ces i znjeti!A on (Milo Djukanovic ) i sa njim njegovi su sijali mrznju,podjelu,i zlo … pa isto ce i poznjeti,jos ove jeseni!
Grozim se linca ali nekad je to jedini nacin ociscenja od gube!
Nadam se da cemo s uspijehom,svako prema svojoj snazi,moci i umu,a sa jednakom hrabroscu i istrajnoscu,srusiti ovaj rezim i nauciti da nam rezimi,vjere,nacije,jezici i novcanici ne trebaju odredjivati sudbinu! Da smo sami ali i zajedno tvorci sudbine svoje i svojih potomaka,a da je sopstvena sloboda ogranicena samo slobodom drugih.

Mnogi me cutkaju,i gurkaju o rame da cutim,da ne grajem i ne vicem protiv NJIH,da mi nece biti ni vijeka,ni uspijeha…Ali ne hajem…Nikom nista duzna nisam,niko mi ne duguje,niko mi ne daje i nikom ne istem,pa je sloboda i dostojansvo moje ime i prezime,moja vjera i imovina!A to ne dam da mi se uzme,nikad!

Budite odvazni i uspravni,istrajte…ma ne mogu vam nista…a zajedno cemo moci SVE!
Srdacan pozdrav.

Biti glup je preduslov da budes DPS

Moram ovu prepisku na mom FB profilu da objavim i ovdje…
Na moj status DA SAM SRCEM UZ CETINJSKE GIMNAZIJALCE,pristizali su razliciti komentari ljudi-od toga da su ti mladi ljudi nasa luca ponosa,do toga da ipak treba da se vrate u klupe i svoje zahtijeve iznesu na drugaciji nacin!
Ali jedan izdanak DPS zvani Dusan,koji na profil slici drzi uperen pistolj u sopstveno zdrelo,je prevazisao sva moja poimanja velicine gluposti…
Zakljucite i sami:
D: nek se jebu tamo vise…dosadise bogu i narodu…
JA:Navela sam argumente zasto mislim da je potez tih mladih ljudi castan,hrabar i potreban!Rekoh da je problem mnogo siri od izbora direktora,jer nam se nepravda desava na svakom koraku,na radnom mjestu,skoli,salteru,pumpi za gorivo,bilo kojoj instituciji,a za sve je kriv retrogradni sistem DPS-sekte koji nas planski unistava.

D:Gordana mislim da si pobrkala babe zi zabe… Skola nije pumpa za gorivo niti salter za struju a ponajmanje ima veze sa DPS-om…Vjeruj mi da ta djeca samo su vasa manipulacija da ugrozavate ovaj sistem u drzavi i mislim da su jedina ona na gubitku…Sto je stavrno najace vama ko je god na vlasti i ko god vam kaze neko resenje vama ne valja:)) … stvarno mi to nikad nece biti jasno… Ako zbilja podrzavas tu djecu koja prakticno su jos nerzela nauci ih nesto pametno i daj im neko resenje a nemoj ih cerati ispred skole da sjede i uzvikuju parole…

JA:Dusane a cime se ti bavis? Jel zivis dobro?Jesi li zadovoljan svojim zivotom?Kolika su tvoja primanja?Za partijsko opredeljenje necu ni da pitam,nije ni kulturno,a i mogu da naslutim!
Ko smo „MI“ a ko ste „VI“???

D:Znas ti dobro ko smo „VI“ a ko smo „MI“…nemoj da se pravis luda kad to dobro znas…A za moja primanja se ne brini, za to mogu sam da se brinem. uostalom da mi je lose nasao bi bolji posao ili bi da mi SRBIJA da nesto dzabe ili bolje otisao tamo…I ne znam kakve to veze ima sa skolstvom gimnazijalcima te me to pitas..

JA: Nit se „pravim luda“ niti „brinem“ za tebe momce!Nit’ te znam nit’ poznajem…i sad mi je i draze nakon ove tri poruke!Zakleti sam filantrop i tolerandzija ali na glupost nisam imuna..prosto mi zapara usi!
Na tvoju veliku zalost ja se ne ubrajam u stada,zdravomislece sam celjade i ne trpim nepravdu u bilo kom vidu i intezitetu!
To sto si ti … Read morenedzentlmen i neargumentovan je vec tvoj veliki problem ali je jos veci sto je tvoj mozak mjerljiv nanojedinicama,dragi Dusane!To,vidis,sad ima veze i sa skolstvom! pozz.

D:Ja mislim da sam te isprovocirao jer sam te pogodio u ono dje te najvise zulja:))). Na moje nanojedinice ti se ponajmanje shekiraj. Ja sam nedzentlmen jer to doba tih ljudi davno proslo a neargumentovan nisam jer mi nisi konkretno odogovorila kakve veze ima DPS sa ovim sto njima se cefnulo da oce starog direktora…Djeca ka djeca popale ih usijane glave kao ti. Koje nikad nidje ni u cemu nisu mogli da ugroze ovaj sistem pa tako preko djece. Palecih pricama i ne znam cim. To su pokusali i sa masinskom kad je crna gora priznala kosovo samo sto je Rajkovic to drugacije rijesio…Gordana ja mislim da ne trebas da pisies ovako okani se politike i ovakih komentara…zajebavaj se sa nekim a ne pravi od sebe pokondirenu tikvu ako to vec nisi…

JA:Gospodine glupane,
tvoj zadnji komentar sam ostavila bez odgovora na zidicu jer zelim da se ljudi uvjere koliko ljudsko bice moze biti glupavo i prizemno.
Tvoj mentalni sklop je sklepan od trulih dasaka misljenja i vulgarnosti,i jasno je da ne mozes iz same cinjenice izvoditi zakljucak vec ti treba ponavljati,ponavljati kao papagaju znacenje,jer te je na taj nacin i DPS modelirao.

Da pratis u medijima i sto drugo osim hvalospijeva Milu Lopovu,znao bi da su on i njegovi sakali besomucno jednog postenog covijeka makli sa funkcije direktora skole samo zato sto nije uzeo clansku kartu te bande.
Taj cin je bio inicijacija protesta gimnazijalaca.Shvatili su da se isto desava ili se moze desiti njihovim roditeljima,a sjutra i njima samima ako ne pokazu bunt protiv takvog linca!Bog im pomogao,a pomocice,da istraju a „Mi“ cemo im se pridruziti jos ove jeseni da zauvijek ovu skupinu gnjida koja nam upravlja zivotima 20 god posaljemo u zatvore!
Ovaj tvoj „sistem“ je od mojih roditelja napravio siromahe koji nakon 30 godina radnog staze zive od 120 e penzije,invalidom je napravio mog oca,a majku robom koji mora cistit velelepne kuce DPS-pulena za 15 e.Ovi „tvoji“ su mi uzeli stan,oni nam pred svake izbore dolaze sa prijetnjama da ce nas jos vise unistiti ako ne glasamo,oni su me natjerali da zamrznem svoje studije i radim za bijednu crkavicu kod njihovih ugojenih „biznismena“,oni su uzeli moju buducnost,i zatrovali mi sadasnjost!Oni su unistili moj grad,moju zemlju!
Je li ti sad jasnije zasto zelim rusenje ovog sistema,zasto zelim da svakog DPS-ovca vidim iza resetaka i zasto bih,da se to ne protivi mojem odgoju,svakom od njih licno iskopala oci?
Jesi sad ukapirao da je dosao kraj lopovima,lobistima i gadovima koje je iznjedrila ova vlast…Da li ti shvatas da su ljudi GLADNI i PONIZENI?Da su OBESPRAVLJENI u sopstvenoj drzavi!
A ti mladicu,pokusaj da ozdravis,da otvoris oci i da naucis pisati,naucis biti dzentlmen i naucis biti demokrata.U suprotnom,bolje je da sebi zaista ispalis metak u glavu!
I nemoj me uciti sto da radim i cime da se bavim…Nemas kredibilitet…
Znam da se covjek osjeti ugrozenim pred mentalnom nadmoci drugog,ali ja se ne mogu spustiti na tvoj nivo…bilo bi to kao kolosauporediti sa misom!
Ukloni se iz moje liste,jer ne zelim takve ljude imati ni za virtuelne a kamoli za prave prijatelje!
p.s.Mozda ti iz sazaljenja jednog dana ili u zatvori ili u ludnici donesem kilogram pomorandzi…bilo bi mi drago,ipak,da nam ozdravis..

Prosudite s kim i kakvim dnom imamo posla…
Srecom su priglupi,i misle da se svaka bitka dobija na pesnice i prevare…
Ove jeseni,ove godine,konacno ce nas um i zdrava svijest slomiti njihov rezim….KUNEM IM SE BOGOM!!!

Zviezde prognoziraju zatvor ;-)

Milova natalna karta-zvijeze kazu zatvor!;-)

Oni su kao vaske!

PROPADANJE DRŽAVNIH KOMPANIJA U CRNOJ GORI DIREKTNO POVEZANO SA POSTAVLJANJEM POLITIČARA NA MENADŽERSKE FUNKCIJE

Podgorica – Prvobitna namjera da se lojalnim partijskim kadrovima pomogne na “poboljšanju” standarda života tako što će preuzeti i rukovodeće funkcije u značajnim državnim kompanijama, zbog benefita koje to za sobom povlači, u Crnoj Gori je odavno prešla granice dobrog ukusa.

Visoke plate, dnevnice, reprezentacije, službena vozila, putovanja, otpremnine, kreditne biznis kartice, kontrola nabavki, sponzorstava i novčanih tokova, kao menadžerska sredstva za doprinos i poboljšanje privrednih sistema svugdje u svijetu, kod nas su postali cilj. Upravljanje velikim kompanijama koje godinama ostvaruju milionske gubitke, nagomilavaju dugove, gube tržište, smanjuju rejting, povećavaju cijene usluga na uštrb standarda stanovništva i mnogo toga, uz sve benefite za direktore i članove uprava, predstavlja klasičnu zloupotrebu položaja i korupciju.

Još ako se doda da mnogi od rukovodilaca nijesu privrednici, ljudi iz struke, već političari i njihovi saradnici bez stručnih referenci i iskustva, onda dolazimo do zaključka da zarobljavanje privrede nije samo floskula.
Pod zarobljavanjem se u ovom slučaju podrazumijeva ozbiljno narušavanje resursa i potencijala za oporavak ključnih kompanija u privredi i povećanje njihove efikasnosti, koje za sobom treba da povuče direktne koristi za zaposlene, državni budžet i na kraju za građane.

Najsvježiji primjeri rasipništva, u vrijeme kada ekonomska kriza uzima maha, su dešavanja u Rudniku uglja, Elektroprivredi i Željeznici.
U upravi pljevaljskog Rudnika, koja je kupila nove džipove za 150.000 eura, sjede zvučniji kadrovi DPS-a – poslanik Predrag Bošković, koji je predsjednik kompanije, gradonačelnik Pljevalja Filp Vuković i direktor Vuk Roćen, koji je, kako piše na sajtu DPS-a, član Glavnog odbora.

Da Rudnik nije godinama gubitaš, sa dugovanjima od preko 35 miliona, za koja uprava tvrdi da su “riješena”, i viškom zaposlenih, niko ne bi postavio pitanje zašto se kupuju džipovi, zašto su plate i druge beneficije visoke. U Rudniku su darežljivi i za odlazeće “menadžere”. Tako su doskorašnji predsjednik i član Odbora direktora Đorđije Džuverović i Rajko Kovačević, inače poslanici DPS-a, dobili otpremnine od 58, odnosno 40 hiljada eura.

U Elektroprivredi, koja za razliku od ranijih godina, nema izraženiji “problem” sa partijskim kadrovima osim indirektno, tek su podijeljene nagrade menadžerima i saradnicima od ukupno 200.000 eura za “smanjenje gubitaka”. Visoke plate i ostale reprezentacije za direktore se podrazumijevaju, bez obzira što imamo dotrajalu elektromrežu, problem naplate, izraženu krađu, praštanje milionskih dugova, selektivna isključenja, ali “u manjem obimu nego ranije”. Ni isplata otpremnina nije nepoznat metod stimulansa za kadrove u EPCG. Tako je, na primjer, doskorašnji predsjednik Odbora direktora Radomir Milović, inače ranije i poslanik DPS-a, dobio oko 50.000 otpremnine.

Do podjele Željeznice Crne Gore, na Infrastrukturu i Prevoz, postojala je jedna krovna kompanija čiji se dugovi mjere stotinama, a gubici desetinama miliona, a gdje su partijski kadrovi izvlačili veliku korist. Osim plata od po nekoliko hiljada eura i drugih benefita, bivši rukovodioci i partijski kadrovi, na ovaj ili onaj način, poput Sava Parače i Miodraga Gomilanovića sa saradnicima dobili su šestocifrene otpremnine. Nešto manje otpremnine, između ostalih, dobili su članovi borda direktora, partijski kadrovi, poput Vula Tomaševića (DPS), koji je još i direktor Budvanske rivijere.

Neki od čelnika posrnule Željenice nikad nijesu imali adekvatno obrazovanje ili iskustvo za takve poslove, a na toj funkciji proveli su toliko vremena da nijesu uspjeli ni da se adaptiraju, a kamoli da se uvjere u “kvalitet” vozova i šina.
Ni nove kompanije nastale iz Željeznice nijesu imune na političare i odsustvo pravih menadžera. U upravi Prevoza, između ostalih, sjede kadrovi DPS-a, poslanik Dragan Kujović i Rešad Nuhodžić, koji je doduše i ranije bio u Željeznici. Kujović je na novu poziciju “prevezen” iz borda direktora hotelskog preduzeća Budvanska rivijera.

Željezničku infrastrukturu vodi poslanik DPS-a Zarija Franović sa platom od oko 3.000 eura, a društvo mu prave Vladini činovnici Dušan Perović i Srđan Vukčević.
Luka Bar, jedan od najvećih gubitaša i dužnika u privredi, predstavlja leglo partijskih kadrova DPS-a i SDP-a. Direktor Slobo Pajović, članovi uprave Žarko Pavićević, Goran Jevrić, Predrag Ivanović (svi iz DPS-a) i Miodrag Iličković (SDP), te njihove brojne druge kolege iz stranaka, nikako da kompaniju postave na noge.

Luka je jedna od crnogorskih kompanija čiji su brojni rukovodioci pod sumnjom da su zloupotrebljavali položaj kroz načinjene milionske štete, bilo je hapšenja, istraga, čekaju se suđenja.
Upravo poplava važnih partijskih kadrova u privrednim sistemima onemogućava, takođe, partijski zavisne policijske i pravosudne organe da rade svoj posao, što je pored nesposobnost i neodgovornost direktora dodatni problem.
Zato veliki dio javnosti mnoge afere u kompanijama doživljava kao obračun partijske ili lične prirode, a ne kao plod stvarnih malverzacija u poslovanju.
Duvanski kombinat je jedan od hroničnih gubitaša, sa više propalih privatizacija, i milionskim dugovima, posebno prema zaposlenima, kojim upravljaju partijski ljudi. Funkcioner i poslanik DPS-a sa najdužim stažom u modernoj istoriji Crne Gore, doktor pravnih nauka Miodrag Vuković, koji je godinama u upravi, a odnedavno i predsjednik, nikave veze nema sa duvanskom ili bilo kakvom industrijom, osim ako se ne računaju porodične i kumovske veze.

Njemu društvo u upravi, između ostalih pravi kolega iz partije Dragan Mijajlović, inače zamjenik gradonačelnika Podgorice.
Aerodrome Crne Gore vode funkcioneri SDP-a. Direktor je Milovan Đuričković, a član uprave je šef partije i parlamenta Ranko Krivokapić. Poznavaoci vazdušnog saobraćaja u šali kažu da Đuričković i Krivokapić imaju veze sa ovim poslom koliko i svaki putnik koji je letio avionom.

Ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović je izjavio da je, dok je bio član uprave Montenegro erlajnza, trećinu plate davao stranci (SDP), “jer je takav bio propis u našoj partiji“.
To je samo jedan od dokaza da kontrola nad kompanijama zapravo služi za finansiranje partija i njihovih funkcionera.

Crna Gora kao porodicni biznis

Đukanovićeva Crna Gora kao porodični biznis

Crnogorce je krajem prošle godine zatekla vest da je globalna finansijska kriza pogodila i njihovu malenu balkansku državu. Novine, Internet, pa čak i film o Jamesu Bondu prikazivali su Crnu Goru kao Monte Carlo istočne Evrope. Na brdovitoj, šumama obrasloj obali, među srednjovekovnim utvrdama i ruševinama niklo je mnoštvo luksuznih hotela i privatnih vila.
Vlada premijera Mile Đukanovića je u decembru 2008. godine najavila da će priteći u pomoć Prvoj banci, jednoj od vodećih finansijskih institucija u Crnoj Gori i jednom od vodećih pokretača crnogorskog građevinskog buma. Prva banka je većinski u vlasništvu Đukanovića, njegovog brata i sestre, te bliskog prijatelja.
Članovi lokalnih nevladinih organizacija, opozicionih partija i novinari kažu da je ovo samo još jedan primer poklapanja državnih sa interesima članova Đukanovićeve porodice. Oni kažu da se Crna Gora, država sa manje od 700.000 stanovnika, ponekad doima kao preduzeće kojim rukovodi premijer i njegova porodica. Kako je Đukanovićeva partija pobedila na izborima iz marta ove godine, očekuje se da će premijer ostati na vlasti još četiri godine.
“Crna Gora je zemlja bez pravila”, kaže Milka Tadić, urednica magazina Monitor. “Ako ste vlast ili blizu vlasti možete da radite šta god hoćete.”
Đukanovićevo bogatstvo je teško objasniti uzme li se u obzir njegova nevelika premijerska plata iz proteklih godina. Jedni drže da je bogatstvo stekao u vrijeme procvata šverca duhana. Italijanski tužitelji navode da je premijer bio središnja figura zajedničkog djelovanja crnogorskih državnih zvaničnika i italijanske mafije koja je, navodno, prošvercala ogromne količine cigareta u posljednjoj deceniji prošloga vijeka. Istražitelji, međutim, ne navode da je Đukanović lično profitirao od šverca.
Navodi o korupciji privlače pažnju i izvan Crne Gore. Iako je Europska Unija (EU) zadovoljna postignutim napretkom, Komesar za proširenje EU-a, Olli Rehn izjavio je u decembru prošle godine da su korupcija i organizovani kriminal glavne prepreke za članstvo u EU.
Đukanović je odbio dati komentar za ovu priču. Tokom godina na razne navode odgovarao je tek šturim demantijima. Umesto odgovora, sa onima koji ga optužuju, radije se suočavao pred sudom. Podnosio je optužbe za klevete protiv medija i dobijao parnice na sudovima u vlastitoj zemlji, ali i Srbiji i Hrvatskoj. Prošle godine je tako dobio odštetu od 20.000 eura nakon što je tužio najveći crnogorski nezavisni dnevnik Vijesti i njegovog izdavača Željka Ivanovića. On je, inače, pretučen, pa je rekao da iza napada možda stoji Đukanović i članovi njegove porodice. Kada je hrvatski tjednik Nacional 2001. godine objavio članak o Đukanoviću, , premijer Crne Gore je tužio ne samo taj tjednik već i medije koji su prenijeli tu priču, navodi se u izvještaju “Novinara bez granica”.
Porodica milionera
Milo Đukanović je došao na vlast 1991. godine, na njegov 29 rođendan i tako postao najmlađi premijer u Europi. Ubrzo nakon toga izbija rat i Jugoslavija se raspada. Đukanović je u to vrijeme bio član trija crnogorski vođa, na čijem je čelu bio tadašnji predsjednik Momir Bulatović, bliski saveznik srbijanskog silnika Slobodana Miloševića. Tokom 1991. i 1992. godine Crna Gora je izazvala međunarodnu osudu zbog bombardovanja Dubrovnika, grada koji se nalazi na UNESCO-voj listi svjetske baštine. Ugroženi bosanski muslimani koji su utočište od rata koji je bjesnio potražili u Crnoj Gori bili su deportovani na područja koja su bila pod kontrolom bosanskih Srba. Crnogorske vlasti su tek posljednjih godina priznale odgovornost za ta dešavanja i počele isplaćivati odštetu preživjelima. Godine 1992. oko 80 Bosanaca je deportovano. Neki od njih su završili u logorima, a većina ih je ubijena. Opozicione stranke su bezuspješno pozivale na utvrđivanje Đukanovićeve odgovornosti za ratne zločine.
Đukanović je dominanta politička figura u Crnoj Gori. Ako se izuzme 16 meseci koje je proveo kao poslanik u Parlamentu, on od 1991. godine kontinuirano obnaša dužnosti ili premijera ili predsednika. Kada je kao predsednik Crne Gore okrenuo leđa Miloševiću postao je omiljen na Zapadu. Nakon Miloševićevog poraza na izborima 2000. godine, Đukanović priprema teren za razlaz sa Srbijom i proglašenje nezavisnosti. U tome i uspeva 2006. godine.
Tokom ratnih godina, Crna Gora se oslanjala na šverc cigaretama kao snažan izvor prihoda. Bulatović i Đukanović su priznali da je šverc cigaretama punio državni budžet, ali insistiraju da se nikada nisu okoristili od trgovine koja je, kažu, bila dozvoljena crnogorskim zakonima.
Bez obzira na poreklo njegovog novca, Milo Đukanović je danas bogat čovjek. Novinari Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) otkrili su da on poseduje ili kontroliše imovinu i deonice u vrednosti najmanje 14,7 miliona američkih dolara. To je u suprotnosti sa njegovom državničkom platom koja nikada nije prešla mesečni iznos od 1.700 američkih dolara. Đukanović u svojim imovinskim kartonima, počevši od 2005. godine, ne navodi druga primanja. Prema podacima sa posljednjeg imovinskog kartona, njegova supruga Lidija zarađuje nešto veću platu od premijerove.
Aleksandar „Aco“ Đukanović, brat premijera Mila Đukanovića, namakao je imetak vredan 167 miliona američkih dolara.
Finansijski dobro stoje i drugi članovi porodice Đukanović. Premijerov brat Aleksandar (poznatiji kao “Aco”), predratni koncertni promotor, je, prema podacima koje su prikupili novinari ICIJ-a poseduje bogatstvo koje vrijedi najmanje 167 miliona američkih dolara. Njegova sestra Ana, poznata crnogorska advokatica, posjeduje više od 3,5 miliona američkih dolara u deonicama i nekretninama. A premijerov sin, Blažo, inače student, zarađuje oko 15.000 američkih dolara mjesečno po osnovu izdavanja poslovnog prostora koji je dobio na poklon od strica.
“Ono što je evidentno je to da je i gospodin Đukanović i veliki deo državnih funkcionera tokom 1990-tih došao do enormnog bogatstva i da sada neskriveno sa tim bogatstvom kupuju u procesu privatizacije razne firme po Crnoj Gori, ulažu novac na tržištu kapitala, kupuju nekretnine”, kaže Aleksandar Damjanović, poslanik u državnom parlamentu iz reda opozicione Socijalističke narodne partije Crne Gore.
Kako je porodica stekla ovo bogatstvo nije baš najjasnije. Kritičari tvrde da je Đukanović sklopio mnoge unosne poslove, te da se kao premijer našao nekoliko puta u sukobu interesa. Privatizacija Nikšićke banke je, kažu oni, odličan primer toga.
Privatizacija Nikšićke banke
Đukanović je bio umiješan u privatizaciju Nikšićke banke iz 2006. godine. Kao premijer, uspostavio je savet koji je nadgledalo prenos javnih kompanija u privatno vlasništvo, a sebe je imenovao njegovim predsednikom. Savet je definisao neobična pravila za privatizaciju banke prema kojima je 30 posto udela u banci trebalo biti prodato na crnogorskoj berzi. Naime, prema uslovima javnog poziva, deonice koje su bile u vlasništvu Republike Crne Gore i dve državne institucije morale su biti prodane samo jednom ponuđaču. Određena je i početna cena od oko 3 miliona američkih dolara. Na oglas se javila jedna kompanija, i to Monte Nova u vlasništvu Ace Đukanovića.
Monte Nova, koja je već imala 12 posto vlasništva banke, zapravo nije ni platila puni iznos početne cene. Pola iznosa je isplatila u gotovini, a ostatak u obveznicama stare devizne štednje, što su uslovi poziva i omogućavali. U to vreme obveznice su se mogle kupiti za deo njihove nominalne vrednosti.
Nakon privatizacije, ime banke je promijenjeno u Prva banka, a sedište prebačeno iz Nikšića u Podgoricu. Monte Nova je imenovala četiri od sedam članova upravnog odbora čime je zapravo preuzela kontrolu nad bankom. Iz korporativnih izvještaja se vidi da je odbor u naredne dve godine odobrio niz dokapitalizacija. Izdavane su dodatne deonice po minimalnoj ceni u iznosu od 187 američkih dolara po dionici.Tržišna cena deonica kretala se između 250 i 1.500 američkih dolara. Đukanović je, putem svoje kompanije Capital Invest, otkupio skoro sedam posto deonica po izrazito niskoj ceni, podigavši 2 miliona američkih dolara kredita od londonskog ogranka grčke Piraeus banke. Đukanović je založio kupljene deonice kao garanciju za kredit. Đukanovićeva sestra Ana Kolarević također je kupila deonice. Ona je danas vlasnik 0,5 posto udela u banci.
Đukanovićeva sestra Ana Kolarević, vlasnica je advokatske kancelarije.
Vrijednost deonica Ace Đukanovića od tada je višestruko povećana. U jesen 2008. godine njegove deonice su vrijedile više od 141 milion američkih dolara. Vrednost premijerove investicije je narasla na blizu 8,7 miliona američkih dolara, dok je vrednost deonica u vlasništvu njegove sestre iznosila 1,6 miliona američkih dolara. Njihova trenutna vrednost je možda drugačija, budući da deonicama nije trgovano još od prošle godine.
U roku od godinu dana, Đukanović je otplatio kredit novcem od prodaje dela deonica po ceni četiri puta većoj od one po kojoj ih je kupio.
Odmah nakon što je porodica Đukanović kupila deonice ove banke, iznos depozita vlade i državnih institucija u ovoj banci počeo je vrtoglavo rasti. Prema podacima iz revizorskog izvještaja, krajem 2006. godine, otprilike u vreme kada je Monte Nova preuzela odbor banke, depoziti vlade Crne Gore te raznih vladinih institucija, opštinskih vlasti i državnih kompanija iznosili su 23 miliona američkih dolara. Krajem 2007. godine iznos njihovih depozita porastao je na 127 miliona. Ukupan iznos depozita u banci skočio je sa 104 miliona u 2006. na preko 579 miliona američkih dolara u 2007. godini. Tako je Prva banka preko noći postala jedna od najvećih banaka u Crnoj Gori.
Đukanovićeva Vlada je u decembru 2008. godine objavila da će zbog međunarodne finansijske krize vlada priteći u pomoć porodičnoj banci. U prvih devet meseci 2008. godine Prva Banka je ostvarila profit od 5,8 miliona američkih dolara, da bi u samo tri mjeseca ostvarila gubitak u iznosu 35 miliona američkih dolara. Đukanovićeva vlada je banci pomogla sa kreditom od 64,7 miliona američkih dolara, te je otplatila oko 19 miliona američkih dolara kredita koji je banka dala državnim kompanijama ili kompanijama koje su radile na državnim projektima. Vlada Crne Gore je u martu izvestila da je banka vratila 14,5 miliona američkih dolara kredita.
U revizorskom izvještaju za 2007. godinu se navodi da je banka pod kontrolom porodice Đukanović davala kredite povezanim licima. Tako je Aco Đukanović u 2007. godini imao oko 2 miliona američkih dolara kredita, a poslovni partner Mila Đukanovića, Vuk Rajković, 856.500 američkih dolara. Stanko Subotić, kojeg Đukanović drži za prijatelja, a protiv koga je u Srbiji podignuta optužnica po osnovi krijumčarenja duhana, podigao je kredit iz ove banke da bi kupio zemljište u vrijednosti skoro 33 miliona američkih dolara na mondenom ostrvu Sveti Nikola, odmarališta poznatog kao crnogorski Havaji. Kako kredit nikad nije otplatio, banka je zemljište stavila na prodaju.
Aco Đukanović i Ana Kolarević odbili su dati komentar za ICIJ. “Ja bih rado govorila o svemu dugom, ali ne bih govorila o Prvoj banci”, rekla je Kolarević. “Ja sam mali akcionar, sa jako, jako malim procentom … nisam ni verifikovana da o tome govorim.”
Ranka Čarapić, Vrhovni državni tužilac Crne Gore je u januaru 2009. godine dala saopštenje u kojem se navodi da je Centralna banka Crne Gore ukazala na postojanje osnova sumnje sa su odgovorna lica u Prvoj banci “nezakonitim postupanjem” ugrozila prava svojih depozitara i poverilaca. Tužiteljica, kao i zvaničnici Centralne banke su odbili razgovarati o ovim navodima. U međuvremenu, mediji su izveštavali kako su klijenti banke čekali i do tri sedmice na prenos sredstava. Slučaj istražuje Odjeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i ratnih zločina pri Vrhovnom državnom tužilaštvu Crne Gore.
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), nevladina organizacija iz Crne Gore obratila se 2006. godine državnoj Komisiji za utvrđivanje konflikta interesa sa zahtevom da se premijer Đukanović i još neki ministri razreše finkcije u Savjetu za privatizaciju. MANS je naveo kako crnogorski Ustav zabranjuje članovima vlade da obavljaju druge državne funkcije. Komisija koju je imenovala skupština pod kontrolom Đukanovićeve partije se nije složila sa njima navodeći da je odbor vladin organ, te da Đukanović može služiti na bilo kojoj vladinoj funkciji.
Konflikt interesa?
Vladin kredit Prvoj banci je naišao na kritike zato što su Đukanović, njegov brat, sestra i porodični prijatelj većinski vlasnici banke što predstavlja konflikt interesa.
U jesen 2006. godine Đukanović je državničku funkciju zamijenio članstvom u parlamentu. Utemeljenjem nezavisne Crne Gore ostvario je, rekao je, najkrupniji politički cilj, te je došlo vreme da se posveti biznisu.
U naredne dve godine osnovao je pet kompanija. Tri su i dalje aktivne među kojima je i Capital Invest, firma koja se bavi konsalting i menadžment poslovima, i putem koje je Đukanović kupio deonice Prve banke. Jedan je od osnivača i vlasnik četvrtine udeela u firmi koja je osnovala privatni Univerzitet Donja Gorica. Prema podacima Centralnog registra Privrednog suda u Podgorici Đukanović je takođe suosnivač firme Global Montenegro, koja se takođe bavi konsalting i menadžment poslovima i koja je vlasnik zemljišta u blizini obale turističkog grada Budve.
Najbogatiji članovi porodice Đukanović su premijerovi brat i sestra. Prema podacima crnogorske Uprave za nekretnine Aco Đukanović ili njegove kompanije posjeduje barem 22 poslovna prostora i četiri stana od kojih se nekoliko nalazi u centru Podgorice i duž obale, te zemljište u turističkom gradu Herceg Novom. Podaci o registraciji kompanija u Crnoj Gori pokazuju da je Aco Đukanović zatvorio firmu Monte Nova, ali da je i dalje suvlasnik dvije građevinske firme, Urbis Nova i Invest Nova koje su uključene u priobalni razvoj.
Aci Đukanoviću ide od ruke zarađivanje novca. Prema bankovnim izveštajima, Đukanović je 2005. godine kupio deonice crnogorske Komercijalne banke za preko 1,7 miliona američkih dolara po ceni 636 dolara po dionici. Sledeće ih je godine prodao mađarskoj OTP banci koja je otkupila sve deonice po ceni od 3,767 dolara po dionici. Aco je tako ostvario šestostruki povrat svoje prvobitne investicije.
Đukanovćeva sestra Ana Kolarević poseduje 4 stana u centru Podgorice. Ova bivša sutkinja Vrhovnog suda na koji je imenovana u vrijeme Đukanovićevog mandata, specijalizirala se za privredno pravo. Vlasnica je advokatske kancelarije i firme za konsulting i management Edu Cons. Njen 25-godišnji sin Edin je također preduzetnik, vlasnik tri firme za dizajn, konsalting i građevinarstvo.
Domaći kritičari kažu da investicija porodice Đukanović u razvoj turizma i obale predstavlja još jedan primer sukoba interesa za Milu Đukanovića, budući da je vlada snažan pokretač razvoja. Vrednost imovine na crnogorskoj obali vrtoglavo je rasla u poslednje četiri godine, da bi potom doživela pad. Vlada je izrazila želju da pretvori Crnu Goru u zemlju poznatu po ekskluzivnim odmaralištima. Značajan deo razvoja mogu zahvaliti i prilivu kapitala ruskih biznismena.
Parlament u kojem većinu ima Đukanovićeva partija je u julu 2008. godine usvojio zakon koji proglašava hotele sa pet zvjezdica javnim interesom Crne Gore. Zakon omogućava eksproprijaciju zemljišta, te propisuje da vlasnici zemljišta moraju trpeti promene urbanističkih parcela prilikom donošenja novih planova. U isto ovo vrijeme započela je međunarodna reklamna kampanja pod pokroviteljstvom države čiji je cilj da namami imućne inostrane turiste.
Crnogorske planine nadnose se nad obalom duž koje su nikli hoteli sa pet zvezdica i privatne vile.
Crnogorska vlada je također imenovala premijera na mjesto predsednika upravnog odbora Agencije za promociju stranih investicija. Ovo mesto mu omogućava da kontroliše i učestvuje u pregovorima o stranim ulaganjima. Đukanović je posjetio Rusiju te, prošle godine Dubai, u potrazi za potencijalnim investitorima.
Nevladina organizacija MANS je 2006. godine podnijela inicijativu Ustavnom sudu iznoseći ocjenu da Đukanovićevo članstvo u upravnom odboru Agencije predstavlja sukob interesa. MANS je ovaj put pobijedio pošto je sud presudio da premijerov rad u odboru nezavisne javne institucije nije u skladu sa Ustavom. Ali ove stvari nikad nisu jednostavne u Crnoj Gori. Drugo tijelo, Đukanoviću naklonjena Komisija za utvrđivanje sukoba interesa odlučila je da premijerovo članstvo ne predstavlja sukob interesa pošto on na prima naknadu za svoj angažman.
Đukanović još uvijek ignoriše odluku Ustavnog suda, te još uvek drži mesto u upravnom odboru Agencije. Kada se 2008. godine Đukanović, potstaknut iznenadnom bolešću svoga naslednika, vratio na vodeće mesto u vladi obećao je da će zamrznuti sve aktivnosti u vezi sa svojim privatnim biznisom. “Dok god sam na državnoj funkciji ne želim da se bavim biznisom”, izjavio je Đukanović za dnevnik Vijesti. Premijer, međutim, nije požurio da ispoštuje ovo obećanje. Prema podacima iz Centralnog registra Privrednog suda u Podgorici, Đukanović je nedavno izvršio ponovnu registraciju tri firme, koje će poslovati barem do 2010. godine.

Ljubav,cigarete,mafija…

“Moja mala maco … poludeću bez tebe …. Stalno mislim da me varaš …. Mala maco, kada dolaziš? … Volim te, mala maco.” Ovo su reči koje je 4.januara 2001. godine Dušanka Pešić Jeknić, predstavnica trgovinske misije Crne Gore u Italiji, izgovorila u telefonskom razgovoru koji je vodila iz svog stana u jugozapadnom dijelu Milana. Milo Đukanović, u to vreme predsednik Crne Gore, zvao ju je iz Podgorice, crnogorske prestonice. Milijarde ljudi širom svijeta tek što su dočekali Novi milenijum. Dušanka, koju su zvali i Duška, lepa četrdesetjednogodišnja udovica nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Crne Gore, bila je sama, daleko od svoje zemlje. I pričala je slobodno o svemu: ljubavi, duvanu i kriminalu.
Od 1994. do 2002. godine, šverceri su transportovali oko milijardu cigareta svakog meseca iz crnogorske luke Bar do italijanskog grada Barija i njegove okoline.
Osam godina nakon ovog nježnog razgovora između Jeknićeve i njenog predsednika, transkripti njihovih telefonskih poziva koje je italijanska policija tajno snimala tokom 20 mjeseci, priključeni su stotinama drugih sudskih dokumenata koje je podnela kancelarija tužioca u Bariju. Tu, u centru pokrajine Pulja, koju od Crne Gore dijeli samo Jadransko more, tužioci Giuseppe Scelsi i Eugenia Pontassuglia su konačno priveli kraju svoju dugogodišnju istragu Đukanovića, Jeknićeve, i šest drugih crnogorskih i srpskih državljana, te sedam italijana koji navodno imaju veze sa organizovanim kriminalom. Između ostalog, oni su optuženi za povezivanje sa mafijom sa ciljem krijumčarenja duvana što predstavlja ozbiljno krivično delo u Italiji. Optužnica i prateći izveštaj na 409 strana koji je podnela italijanska Služba za borbu protiv mafije (DIA) koji do sada nisu bili dostupni javnosti, otkrivaju do u tančina mehanizam jedne od najvećih krijumčarskih operacija za koju je Evropa čula posljednjih godina. To je saga o korupciji, ubistvima svedoka i pranju milijardi dolara preko švajcarskih banaka.
Jadranska Tortuga
Ključ ovog slučaja leži u do sada nepoznatim informacijama o tome kako je, prema rečima tužioca, krijumčarenje cigareta potpalo pod pokroviteljstvo države Crne Gore. Ova balkanska republika sa jedva 600.000 stanovnika poznata je ne samo po idiličnoj obali, već i kao stanica na krijumčarskom putu kroz središte Balkana. Organizovane kriminalne grupe iskoristile su njen povoljan geografski položaj nakon raspada bivše Jugoslavije. Italijanski istražitelji porede ovu balkansku državu sa jednim karipskim ostrvom čuvenom po gusarima i navode da je “Crna Gora gotovo čitavu deceniju bila jadranska Tortuga.” DIA u svom izvještaju navodi: “To je bio raj za nezakonitu trgovinu, utočište za kriminalce,… zemlja čije su vlasti garantovale fizičku zaštitu za krijumčarenu robu.” Istražni organi se nisu kolebali oko toga ko stoji iza ovog reketiranja vrednog milijarde dolara. “Milo Đukanović vladao je ovom Tortugom.”
Đukanović je danas premijer te “Tortuge”. U martu je dobio novi mandat, a od poslednjih 18 godina, gotovo 17 godina je proveo što kao premijer vlade, što kao predsednik. Odlučno se zalaže za priključenje Crne Gore Evropskoj uniji, koja razmatra njihov zahtev za članstvo. Đukanović računa da će mu na tom putu najjača podrška biti italijanski premijer Silvio Berlusconi, koji je, u martu ove godine, pohvalio njegove državničke kvalitete tokom zvanične posete Podgorici.
Nakon napuštanja federalne zajednice sa Srbijom 2006. godine, Crna Gora postaje suverena zemlja. Međutim, neke države članice EU-a, prije svih Belgija i Nemačka, i dalje su skeptične oko toga koliko je ona spremna da se priključi Zapadu. Đukanović je svojevremeno izjavio da je krijumčarenje stvar prošlosti, učinjeno kako bi se zaradile devize tokom međunarodnih sankcija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. Također je rekao i da prihodima od ove trgovine nije punio svoje džepove. Policijski dužnosnici se manje, više, slažu u oceni da država Crna Gora više ne sponzoriše krijumčarenje. Bilo kako bilo, premijerova kontroverzna prošlost ne da mu mira već čitavih 15 godina. Koliko li će biti uspešan u ubeđivanju EU da su on i njegova vlada zaista očistili Crnu Goru od kriminala, moglo bi zavisiti od ishoda suđenja u Italiji i Švajcarskoj tokom ovog leta.
Tužilac Giuseppe Scelsi iz Barija optužio je crnogorskog premijera Milu Đukanovića da je “podstrekavao, rukovodio, pripremao i učestvovao u kriminalnom udruživanju”
Prema navodima italijanske optužnice, od 1994. do 2002. godine, u vrijeme Đukanovićeve vladavine, Crna Gora je bila raj za šverc cigareta u kojem su učestvovala dva italijanska kartela: Napuljska mafija, poznatu kao Camorra i klan Sacra Corona Unita, koji je smešten u regiji Pulja, na italijanskoj potpetici. Oba kartela su proširila posao na Crnu Goru. Skoro svake noći, flote od desetak velikih glisera natovarenih kartonima cigareta zaputila bi se iz crnogorske luke Bar ka italijanskom gradu Bariju i okolini. U sudskoj dokumentaciji se navodi da je tokom tih osam godina iz Crne Gore krijumčareno neverovatnih milijardu cigareta svakog meeseca, 100.000 kartona, uglavnom marke Marlboro i Marlboro Light. Te neoporezovane cigarete mafija u Italiji prodavala je na crnom tržištu.
Iz sudskih dokumenata se vidi da je prvobitno imenovano 15 osoba. Među njima su Đukanović, Dušanka Jeknić, bivši ministar finansija Crne Gore, rukovodstvo crnogorske kompanije MTT, koja je navodno osnovana sa ciljem da rukovodi švercom, poznati članovi balkanske i italjanske mafije, te biznismen iz Srbije. Tužioci su u martu ove godine odustali od procesuiranja Đukanovića uz obrazloženje da je zaštićen diplomatskim imunitetom.
Sudija Rosa Calia Di Pinto zakazala je preliminarno saslušanje u Bariju za 3. jun ove godine, na kojem će biti odlučeno da li će optužnica biti potvrđena na osnovu navedenih dokaza. Sudija će se upoznati sa pričom o “mafijaškom ratu” koji obuhvata deset zemalja: ne samo Italiju i Crnu Goru, već i Srbiju, Hrvatsku, Grčku, Nemačku, Švajcarsku, Kipar, Holandiju, Lithenštajn, Arubu i Sjedinjene Američke Države. Do sada su ubijena dva glavna i pet drugih svedoka optužbe.
Operacija Montehristo
U međuvremenu, u Švajcarskoj je početkom aprila ove godine otpočelo drugo suđenje vezano za crnogorsku grupu. Slučaj koji je kodni naziv dobio po klasičnom delu svetske književnosti “Grof Montehristo”, zasnovan je na podacima koje su švajcarski istražni organi prikupili prateći rezultate tužilaštva u Bariju. Švajcarske vlasti drže da je tokom jedne decenije, od ranih 1990-tih pa sve do 2001. godine, mafija oprala preko milijardu američkih dolara stečenih krijumčarenjem cigareta. Oni su svoj prljavi novac iz Crne Gore navodno prali uz pomoć posrednika u menjačnicama novca u Luganu u Švajcarskoj. Očekuje se da bi suđenje devetorici optuženih, među kojima se nalaze i švajcarski, italijanski, francuski i španski državljani, moglo biti završeno do kraja juna, i da će presuda najverovatnije biti doneta 19. juna u Bellinzoni, gradu na granici sa Italijom.
Stanko „Cane“ Subotić, srpski biznismen blizak Đukanoviću, navodno je smislio sistem za pranje novca koji je korišćen tokom skoro deset godina duge trgovine krijučarenim cigaretama.
Oba postupka će bez sumnje privući pažnju briselskih funkcionera u čijoj je nadležnosti proširenje EU-a i razmatranje crnogorske kandidature. Đukanovićev diplomatski imunitet ne može sprečiti da ovi postupci iznesu na videlo sve što se dešavalo u ovoj zemlji koja je godinama delovala van zakona. Visoki policijski funkcioneri veruju da se ova krijumčarska ruta ugasila i da danas cigarete u Evropu stižu iz Rusije, Kine, Poljske i Ukrajine. Ali mnoga neugodna pitanja o ulozi kriminala i korupcije u Crnoj Gori, tokom godina u kojima je Đukanović navodno rukovodio sivim tržištem, ostala su neodgovorena, a upravo je to ono što interesuje zvaničnike EU-a.
Ratko Knežević, dugogodišnji poznavalac prilika u crnogorskoj vladi, koji je lobirao u Vašingtonu za račun Đukanovića, 2006. godine u svom diplomskom radu za jedan poslovni fakultet u Londonu opisao je o kojim se iznosima tu radilo. Knežević procenjuje “da je do kraja devedesetih, crnogorska vlada zarađivala najmanje 700 miliona američkih dolara godišnje od nedozvoljene trgovine cigaretama.” Đukanović je Kneževićev drug iz mladosti , a kasnije i kum na vjenčanju. On danas živi u Londonu i za sebe tvrdi da je premijerov neprijatelj broj jedan. On se priseća da mu je Đukanović jednom prilikom rekao da je Crna Gora, za vrijeme sankcija tokom 1990-tih, uspevala da prikupi oko 300 miliona dolara godišnje od nezakonite trgovine cigaretama i naftom. Koliko god da se novca obrtalo na crnom tržištu, istražitelji su uvjereni da je krijumčarenje bilo glavni izvor prihoda Đukanovićeve vlade, koja je švercerima prilikom svake isporuke odrezivala takozvane “tranzitne takse.” Knežević kaže da se velika količina novca poreklom od krijumčarenja “slivala u paralelni državni budžet koji je zatim korišćen za podršku zvaničnom budžetu.” Nema sumnje, Milo Đukanović je iskusan i vešt političar. Kao sin sudije sa dobrim vezama ušao je Savez komunista Jugoslavije još dok je bio u srednjoj školi. Kasnije je postao sekretar Saveza komunista Crne Gore i Miloševićev štićenik u Crnoj Gori.
Njegova uspon počinje u februaru 1991. godine kada je izabran za premijera Crne Gore. Imao je samo 29 godina. Nakon krvavog raspada SFR Jugoslavije 1991.godine i 1992.godine, i otcepljenja republika Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, Crna Gora ostaje u federaciji sa Srbijom sve do 2006. godine kada je postala nezavisna nakon sprovedenog referenduma. Celo to vreme Đukanović je dominirao političkim životom Crne Gore, i to u šest mandata kao premijer (1991-1998, 2003-2006, od 2008-) i u jednom mandatu kao predsednik (1998-2002).
Istraga u Bariju
U 2001. godini, specijalna komisija koju je formirao italijanski parlament objavila je izveštaj na 130 strana o vezama Crne Gore sa mafijom. Mafija je ranije krijumčarila cigarete preko albanskih planina kroz njene luke i skladišta. Međutim, to je postalo nemoguće zbog ratnih dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije. Sredinom 1990-tih, Crna Gora je sasvim preuzela monopol nad ilegalnom trgovinom i slala na milijarde neoporezovanih cigareta u Italiju.
Jedan od istražitelja koje je italijanski parlament pozvao da svjedoči o novoj ulozi Crne Gore, bio je Giuseppe Scelsi, tužilac iz Barija. On i njegove kolege opisali su kako je Crna Gora postala glavna operativna baza za šverc cigaretama na Mediteranu, odakle je veliki broj kriminalaca trgovao ne samo duvanskim proizvodima, već i drogom i oružjem. Prema njihovim podacima luka Zelenika je bila pod kontrolom pripadnika napuljske Camorre i mafije iz Barija, dok su južnu crnogorsku luku Bar kontrolisali članovi mafijaških klanova iz Barija i Brindizija, također iz regije Pulja. Kriminalci su pod svojom kontrolom imali pravu malu flotu od oko 70 glisera, koji su za manje od dva sata prelazili Jadransko more do Italije.
Trgovina je bila unosna, ali i krvava. Nemali broj mafijaša čija su beživotna tela pronađena u Crnoj Gori i Italiji nisu bili jedine žrtve ratova između rivalskih klanova – u ovim sukobima živote je izgubilo i nekolicina agenata italijanske poreske i carinske policije – Guardia di Finanza. Parlament u Rimu je reagovao veoma brzo. Samo 13 dana nakon što je njihova komisija objavila izveštaj donet je novi zakon kojim je delo krijumčarenja postavljeno u isti rang sa krivičnim djelom zločinačkog udruživanja, te je predviđena kazna zatvora u trajanju od 15 godina. Dve godine kasnije – 2003. godine – tužilaštvo u Napulju je uzelo na nišan sam državni vrh i pokušalo uhapsiti samog Đukanovića pod optužbom za “udruživanje sa mafijom”. Sudija je zahtev za izručivanjem prvobitno odbacio, pravdajući to Đukanovićevim diplomatskim imunitetom. Sudija je ipak odobrio zahtev za hapšenjem Duške Jeknić, ali je Đukanovićeva ljubavnica već bila napustila Italiju.
Tužilaštvo iz Barija je takođe istraživalo ovaj slučaj. Pošto su vlasti iz oba grada vodile istrage o Crnoj Gori koja se često odnosila na iste ljude, u leto 2003. godine, sukob nadležnosti je rešen tako što su predmeti spojeni, a tužilaštvo iz Barija je preuzelo slučaj. Nakon toga, Scelsi počinje sam da radi na ovom predmetu unutar odjeljenja Službe za borbu protiv mafije u Bariju. Proveo je godine prikupljajući izjave svjedoka i dokumente iz nekoliko zemalja, prije svega poreskih rajeva poput Kipra i Švajcarske, ali i država kao što su Holandija, Hrvatska, Srbija, Slovenija, i Sjedinjene Američke Države.
Sudska dokumentacija je sve do sada bila zapečaćena. Izvještaj koji je sačinila DIA uključuje niz fascinantnih izjava između ostalog članova Puljskog kartela, krijumčara koji su postali doušnici, čuvenog “kralja švajcarskih krijumčara”, hrvatskog novinara Ive Pukanić, urednika zagrebačkog nedeljnika Nacional koji je ubijen u oktobru 2008. godine, te dva crnogorska funkcionera.
Prateći trag novca

Italijanske vlasti su nedavno zaplenile pošiljku Marlboro cigareta sakrivenih u kući na vodi
Italijanski istražitelji dali su se u praćenje traga novca povezanog sa pripadnicima “Crnogorske veze”, drugim rečima, gde je odlazio, ko je sa njim dolazio u dodir, ko ga je prao, i u čijim rukama je završio. U ovom biznisu vrednom milijarde dolara, istražitelji su otkrili da je novca bilo za svakoga. Novac za krijumčare. Novac za organizovani kriminal. I, prema sudskoj dokumentaciji, novac za visokopozicionirane crnogorske službenike. “Đukanović je, zajedno sa svojim bliskim saradnicima”, navodi se u izvještaju DIA-e, “stekao ogromne količine nelegalno zarađenog novca koji je deponovan u bankama u Švajcarskoj, Montekarlu i na Kipru.”
Tužilac Scelsi je stezao obruč oko čoveka za kojeg je smatrao da je “mozak” švercerske šeme u koju su bile uključene crnogorske vlasti. Njegovo ime je Franco Della Torre. Radi se o švajcarskom državljaninu dobro poznatom italijanskim i američkim vlastima. Della Torre je bio uključen u pranje mafijaškog novca u zloglasnoj “Pizza vezi”, slučaju iz 1980-tih godina. “Pizza veza” je ujedinila Sicilijansku mafiju sa njenim rođacima u Americi. Heroin je preplavio picerije na Američkoj istočnoj obali. Scelsiju se učinilo da je Della Torre pribegao svojim starim trikovima, ali ovog puta nije koristio drogu već duvan. Švajcarski tužioci su bili istog mišljenja i podigli su optužnicu protiv Della Torrea u okviru predmeta Montekristo. Istražitelji sumnjiče Della Torrea da je izgradio složenu operaciju koja uključuje i posao koji je sklopio 1996. godine sa Panamskom kompanijom pod nazivom Santa Monica, sa ekskluzivnom licencom za dostavu 100.000 kartona mesečno cigareta proizvođača Philip Morris, British American Tobacco i R.J. Reynolds. Po Scelsiju, sledeći korak Della Torrea je bio da angažuje četiri distributera: italijanske, francuske i španske krijumčare.
Della Torreov ortak u Crnoj Gori je bio MTT (Montenegro Tabak Trade), državno preduzeće koje je uspostavljeno kako bi upravljalo krijumčarskim aktivnostima. U sudskim spisima se navodi da su se na čelu ove kompanija nalazila dva Đukanovićeva prijatelja. Sa druge strane za MTT se pričalo da stoji iza jedne druge crnogorske kompanije pod nazivom Zeta Trans, koja je svoje poslovne aktivnosti vodila iz skladišta u Barskoj luci gdje su krijumčari skladištili duvan prije nego što bi ga uveče preuzimali pripadnici italijanskih kriminalnih organizacija.
Scelsi je otkrio da je Della Torre imao ovlašćenje MTT-a da uvozi, skladišti i naplaćuje dažbine (takozvanu “tranzitnu taksu”) na cigarete koje su otkupljivala četiri distributera. Della Torre je uplaćivao novac MTT-u u ime Santa Monica, a preko tri irske kompanije koje su bile u vlasništvu MTT i koristeći račun Intercambi kompanije čiji je vlasnik bila švicarska mjenjačnica. Prema instrukcijama iz Crne Gore Della Torre je navodno vršio uplate na račun Zeta Transa i drugih, uključujući i “neke Jugoslovenske političare.” Koliko je novca odlazilo Zeta Transu? Prema DIA izveštaju, italijani su plaćali 63 dolara po kartonu od čega bi 30 dolara završilo na računima Zeta Transa, a ostatak na privatnim računima. Na drugom mestu, u izvještaju se pominje svedočenje o tome kako je “dio tranzitne takse, u početku, tri marke po kartonu…završavao na računima – u knjigama” Agencije za nacionalnu bezbednost, bez odobrenja i u suprotnosti sa crnogorskim zakonima i regulativom.
Ko je bio mozak ove krijumčarske operacije? U sudskim dokumentima se navodi da je sam Đukanović do guše u sve umešan. Scelsi je optužio crnogorskog vođu da “podstrekivao, rukovodio, pripremao i učestvovao u kriminalnom udruživanju.” Njegovi istražioci su napisali: “Milo Đukanović je bio apsolutno svestan svega što se dešavalo u Crnoj Gori, kao i posledica koje je to imalo na italijansku državu i druge članice EU-a. On je bio svestan svega jer je bio uključen u to i direktno profitirao od toga. Bio je svestan ogromne količine novca koja je dolazila od nezakonitog krijumčarenja duvanom koje je bilo u rukama italijanskog organizovanog kriminala. Njegova pohlepa za novcem ga je učinila toliko neprincipijelnim da se uklopio u (kriminalno) društvo. Otišao je toliko daleko da je ponudio zaštitu beguncima za kojima je u Italiji bila raspisana poternica gazeći sve principe pravne države. On je ovo postigao kroz državni aparat.”
Ova spletka je, u suštini bila, ogroman bankomat koji je proizvodio skoro 2 miliona dolara svake nedelje. Sudski izveštaji iz italijanskih i švajcarskih istraga nagoveštavaju da su švajcarski perači novca prali profite koje je mafija ostvarivala iz ove trgovine. Prema optužnici koju je podneo državni tužilac Švajcarske:
“Kriminalni fondovi Camorre i Sacra Corona Unite su se infiltrirali u švajcarski bankovni sistem preko menjačnica novca iz Tessina. Kuriri sa torbama punim novca su prelazili iz Italije u Švajcarsku. U Luganu, sredstva mafije su bila deponovana na bankarskim računima pojedinaca i posredničkih kompanija….Zahvaljujući uskom krugu licenciranih distributera i tranzitnoj taksi na krijumčarene cigarete, crnogorski vlastodršci su stvorili izvor profita iz nezakonite trgovine cigaretama….Tokom jedne decenije, sa početkom 1990-tih, gotovo da je sav prihod od crnogorskog krijumčarenja cigaretama, pod okriljem Camorre i Sacra Corona Unite, išao preko švajcarskog finansijskog tržišta. Tokom tog vremena, više od jedne milijarde dolara je bio oprano.”
Italijanski tužioci su povezali kockice u ono što su nazvali “trag novca.” Od 1997. do 2000. godine krijumčari su bukvalno prevozili avionske tovare deviza: više od jedne milijarde nemačkih maraka, 726.000 američkih dolara, 136.000 švajcarskih franaka, i nekih 65.000 austrijskih šilinga. Čovek koji je navodno sve ovo organizovao bio je Stanko Subotić Cane, srpski biznismen blizak Đukanoviću. “Preko njegove kompanije Dulwich,” navodi italijanski tužilac, Subotić “je prao profit svojih kriminalnih ortaka.” On je obezbedio tri aviona koja su u svako doba bila dostupna za transport novca iz Crne Gore, u koju je novac stizao iz Švajcarske, za Kipar. Tri aviona, “od kojih je jedan kupljen od profita iz crnogorske tranzitne takse i sa ličnim novcem Subotića” ostvario je 178 letova na kojima su bili 17 kurira, prema navodima istražitelja. Nakon što su deponovani u Kiparsku banku, deo sredstava je iskorišten za isplatu proizvođača duvana (na primer Austria Tabak, Scandinavia AB, R.J.Reynolds, i francuska Seita, proizvođač Gauloisesa). No, većina zarade je navodno isparila kroz tri sumnjive firme sa računima u Lihtenštajnskim bankama. Kada je Scelsi pokušao saznati ko se nalazi iza ove tri kompanije, lihtenštajnske vlasti su odbile da sarađuju.
“Kod kuće sam maco”
Italijanski premijer Silvio Berlusconi sastao se sa Milom Đukanovićem u martu 2009. godine i obećao svoju podršku crnogorskom zahtevu za članstvom u EU.
U 22:13 24. februara 2001. godine Milo Đukanović je telefonirao svojoj ljubavnici Duški Jeknić, crnogorskom ekonomskom atašeu u Milanu koja je tek napunila 42 godine. “Gde si maco?” Jeknić: “Kod kuće sam maco.” Ona je bila u pratnji Paola Savino, italijanskog državljanina koji živi u Švajcarskoj i koji je upravo postao novi posrednik u poslu sa cigaretama ove grupe, navodi se u sudskim spisima. U to vrijeme je Savinov prethodnik Della Torre bio predmet istraga u Bariju i u Švajcarskoj.
Duška nije imala pojma da je italijanski agenti prate i da snimaju njene razgovore. Dva dana kasnije pročulo se da je Della Torre uhapšen. Na telefonu, Duška i Savino su jadikovali oko Đukanovićeve uloge “unutar švercerske mreže” i u vezi izdavanja Della Torreove licence za cigarete, navodi se u sudskim dokumentima. Oboje su se plašili da bi Della Torre mogao reći da je postupao kao “predstavnik crnogorske vlade.” Još gore, sutradan je stigla vijest da je Francesco “Ciccio” Prudentino, šef Sacra Corona Unita i kralj krijumčara u Crnoj Gori, izručen Italiji nakon što je uhapšen u Grčkoj. I Prudentino je takođe mogao propevati.
No, tu nije bio kraj lošim vestima. U maju te godine, hrvatski magazin Nacional objavio je intervju sa Sretkom Kestnerom, lokalnim krijumčarem. Kestnerov bivši ortak je bio Subotić, isti onaj čovjek koji je avionom prebacivao novčanice iz Crne Gore na Kipar i on je puno znao. Đukanović, obelodanio je Kestner svijetu, lično je nadgledao krijumčarenje cigaretama u Crnoj Gori preko direktora MTT-a.
Scelsijevi istražitelji iz DIA su pretresli Jeknićin stan u Milanu tek dve godine kasnije, odnosno u julu 2003. godine. Do tada je Jeknićeva već napustila zemlju plašeći se najgoreg. No, iza sebe je ostavila zlatni rudnik: rokovnike, beleške i telefonske imenike sa brojevima telefona Mila Đukanovića, njegovog brata Ace i nekoga “Caneta” – što je nadimak osumnjičenog “mozga operacije” po imenu Stanko Subotić. Među beleškama su se takođe nalazili kodovi dva aviona koji su korišćeni da se novac zarađen na crno prebaci na Kipar, dok je “Cane” bilo napisano pored sa grčkim telefonskim brojem i imenom kurira.
Smrtonosni trag
Đukanović je dobio još jedan mandat na martovskim izborima. On se već 18 godina, manje, više u kontinuitetu, nalazi na čelu Crne Gore, kao premijer ili predsednik.
Crnogorska veza je okružena ubistvima. Istražitelje je zapanjio velik broj ljudi koji su poslednjih godina umrli, a da su bili povezani sa “Crnogorskom vezom”:
- Goran Žugić, savetnik za sigurnost tadašnjeg predsednika Đukanovića usmrćen je 5. juna 2000. godine.
- Vladimir Bokan, srpski biznismen ubijen je 8. oktobra 2000. godine u Atini. Tokom 1980-ih Bokan je bio vlasnik radnji na malo, uključujući i beogradski butik u kojem je “Cane” Subotić radio kao krojač pre nego što je postao kralj krijumčara i počeo da radi za Đukanovića. Prema italijanskim sudskim spisima, Bokan je jedno vreme bio uključen u trgovinu duvanom Crnoj Gori.
- Darko Raspopović, visoki oficir crnogorskog ministarstva unutrašnjih poslova ubijen je 8. januara 2001. godine u Podgorici. Vodio je istrage o finansijskim malverzacijama, a 2000. godine je za dlaku izbegao smrt kada je eksplodirala bomba ispod njegovog automobila.
- Baja Sekulić, bivši telohranitelj i savetnik “Caneta” Subotića, ubijen je 30. maja 2001. godine u Budvi.
- Orazio Porro, ubijen je 25. marta 2009. godine. Porro je uhapšen u Crnoj Gori 1998. godine kada je bio jedan od šefova trgovine cigaretama. Postao je doušnik i neko vreme se nalazio u projektu policijske zaštite.
Žugić, Bokan, Raspopović i Sekulić su spomenuti u istrazi u Bariju, ali ih Scelsijev tim nije nikad pozvao da svedoče. Slučaj je drugačiji kada su u pitanju druge dve žrtve ubistava, od kojih su obe novinari.
- Duško Jovanović, urednik pro-Miloševićevog dnevnog lista Dan, ustreljen je 27. maja 2004. godine, dok je ulazio u svoj Peugeot 406. Njegove novine su prve prenele tekstove koje je sedmični hrvatski magazin Nacional objavio. Preko svojih istražitelja Scelsi se približio Jovanoviću i upitao ga da li je spreman da svedoči u istrazi iz Barija, i Jovanović je pristao.
- Ivu Pukanića, urednika Nacional, Scelsi je ispitivao 18. jula 2002. godine, no “Puki” kako su ga zvali, nije doživeo da se popne na mesto za svedoke. On je ubijen 23. oktobra 2008. godine kada je auto bomba eksplodirala u Zagrebu, ispred kancelarije Nacionala. No njegova svedočenja se mogu koristiti na sudu i tužioci su shvatili da su im njegove izjave od neprocenjive važnosti u praćenju traga novca iz Crne Gore do Kipra.
Još jedan važan svedok kog su ispitivali italijanski istražitelji je Vuksan Simonović, poslanik Socijalističke narodne partije u državnom Parlamentu. Simonović je predsedavao crnogorskom parlamentarnom komisijom koja je uspostavljena 2001. godine da bi ispitala tvrdnje o švercu duvana. Prema rečima Simonovića, Lučka kapetanija iz Bara je od šverca cigaretama, samo zbog toga što je utovarala i iskrcavala tovar na čuvanje u skladištima, zgrnula 7 miliona dolara tokom pet godina, od 1996. do 2001. godine. Simonović je takođe potvrdio da su crnogorska preduzeća MTT i Zeta Trans bili navodno uključeni u šverc. On je još rekao da su članovi komisije ispitivali Đukanovića o tri bankarska računa koja su navodno povezana sa njim, a o kojima je pisao Pukanićev Nacional, spominjući cifru od 3,2 miliona dolara. Đukanović je sve porekao.
Đukanović je sve negirao i u Italiji. U martu 2008. godine je pristao da se odgovori na pitanja koja su mu Scelsi i jedan sudija iz Barija uputili. Đukanović je napustio sud nakon više od šest sati. Njegov advokat iz Napulja je izjavio za štampu da je premijer Đukanović mogao odbiti da odgovori na pitanja suda, ali da je on u stvari zatražio da ga ispitaju. “Godinu dana ranije premijer Đukanović je zatražio da ga ispitaju kako bi očistio svoje ime od laži koje šire ljudi koji očigledno ne vole ni Italiju ni Crnu Goru”, objasnio je advokat. “Još sve nismo raščistili.”
Pa, i u pravu je. O tome će odlučiti sudije u Italiji i Švajcarskoj ove godine. Oni će se pozabaviti zakonom, godinama švercovanja cigareta i pranja novca i pitanjem šta je iza sebe ostavio dotični premijer.

JEDNOM VISE!!!

CRNA (da ne moze) GORA

GRUBO KRSENJE ZAKONA!

Zahtijevi studenata Univerziteta Crne Gore!!!

Nasi zahtijevi!

Marovicu sivi ticu ;-)

Marovicu,sivi-ticu,
Ne odaj se ti sad picu,
Ozenio jesi sina,
Al te treba otadzbina.

Ti filozof nas veliki,
Hegel spram’te tek tolicki,
Slusa raja sto ces reci,
Samo Mile od te’ veci.

Nije lako konce vuci,
Neki moze jos i puci,
Moze da te MANS zavara,
Da ti nemas mnogo para.

Citava je Budva tvoja,
I jos kud’dje koja polja,
Ali sta sad da prijavis,
Biznisom se cistim bavis.

To sto Djina ima stan,
porodicni nije klan,
I sto ima barem tri,
Obavijesten nisi ti.

Marija je mali bos,
Malo ima veci nos,
Al’ od toga jos vaznije,
Ponosi se s kuce dvije.

Milos jak je biznismen,
Nos je njemu pogolem,
Al’ on zalet tek sto hvata,
Krade pare ko mu tata.

Izvinite nisam znao,
Izvinjenje Sveto dao,
Hrvatskoj je bio mio,
Zasto nama ne bi bio.

Svercovo je cigarete,
Da prehrani samo dijete,
A naftu je tada krao,
Da bi srednjak nama dao.

Dacemo ga i mi njemu,
Jer nacesmo ovu temu,
Mozda grijesim nije fer,
On je vice-premijer.

Svijet sada za nas zna,
Marovica pobjeda,
Doveo je on Madonu,
Pokazao Splendid klonju.

I Dzeger je tu vec srao,
Svetozar mu dopust dao,
Jer je Sveto pravi kmet,
Voli svjetski dzet-izmet.

Ima para,jos ce krasti,
Sici nece on sa vlasti,
Ljubice jos Milov skut,
dok ne bude pravo ljut.

Jos se nada i jos ceka,
Stic ce Mila muka neka,
Zavrsice kum u cuzi,
Pa ce tek on da nas guzi!

A.BOLEN